Vlasti u Nemačkoj imaju prevelika ovlašćenja kada je u pitanju pristup podacima o tome kako građani koriste internet i mobilne telefone, što je protivno Ustavu, zaključio je nemački savezni Ustavni sud.
Zbog toga je potrebno da se obezbedi bolja zaštita privatnosti, smatraju iz Ustavnog suda.
Saradnici policije koji rade na istraživanju zločina i prevenciji terorističkih napada trenutno imaju ovlašćenja da pristupe imenima, kućnim i IP adresama i datumima rođenja građana.
- Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost
- Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile
- Šta se zaista desilo sa policijskim psima na protestu u Beogradu
Međutim, nije im dozvoljeno da pristupaju podacima osoba koje su bile u kontaktu sa onima koje istražuju.
Ipak, aktivisti nisu zadovoljni postojećim zakonima, a Ustavni sud se slaže da policiji treba omogućiti da koristi ovlašćenja koja trenutno ima samo ako postoji konkretna opasnost ili sumnja da je počinjen zločin.
Aktuelni zakoni o pristupu podacima o telefonskom i internet saobraćaju kose se sa pravom na privatnost, smatra Ustavni sud.
Privatnost istorijski ima veliki značaj u Nemačkoj, još od vremena Drugog svetskog rata, kada je operisao Gestapo, kao i Hladnog rata, kada je nadzor nad građanima vršio Štaci.
Zašto je potrebna promena zakona
Aktivisti, koji već neko vreme dižu glas na ovu temu, pokrenuli su dve tužbe protiv nemačke policije.
Jednu od njih podneli su političari Evropske piratske stranke Patrik Brejer i Katrina Nokun, a podržalo ju je 6.000 ljudi.
Oni su se žalili da policija ima pristup šiframa za mejl i pin kodovima, čak i u istragama nižeg prioriteta.
Aktuelni zakoni omogućavaju policiji da pristupe internet i telefonskom saobraćaju građana čak bez prethodnog odobrenja sudije, primećuju kritičari zakona, i to ne samo putem operatera, već koristeći podatke hotela i bolnica.
- Lukašenko tvrdi – Zapad ima dvostruke aršine, više od 250 uhapšenih na protestima u Belorusiji
- Tviter nalozi poznatih hakovani u bitkoin prevari
Ustavni sud obavezao je Vladu da izmeni Akt o telekomunikacijama najkasnije do kraja 2021. godine.
Strahovi Nemaca da će im privatnost biti narušena posebno su se aktualizovali zbog aplikacije Warn-App, za praćenje korona virusa, čiji uslovi korišćenja sada garantuju zaštitu anonimnosti korisnika, kao i da se njihovi podaci brišu kroz najkasnije dve nedelje.
Aplikaciju je skinulo oko 15 miliona ljudi.
Očekuje se da će presuda uticati i na borbu protiv ekstremne desnice.
Dopune zakona takođe treba da obavežu Fejsbuk, Tviter i Jutjub da prijave govor mržnje policiji i uklone ovakav sadržaj u roku od 24 sata.
To je rezultat reakcije čelnika u Berlinu na smrtnosti napad na prodavnicu kebaba i sinagogu u gradu Hale, na istoku Nemačke. Istražitelji su otkrili da je osumnjičeni posećivao sajtove koji propagiraju antisemitizam.
Suđenje dvadesetosmogodišnjem Štefanu Bajeltu, osumnjičenom za dvostruko ubistvo i pokušaj ubistva još 68 ljudi, treba da počne sledeće nedelje u Magdeburgu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk