NEMA ZAVERE, BRUTALNA MARGINALIZACIJA KRAGUJEVCA I ŠUMADIJE JE ČINJENICA

Osim što je oveštalim frazama o Šumadiji kao “zbiru prkosa i inata, šajkače i opanka, šljive i rakije prepečenice, bundžija i ustanika…”, nastojala da zaseni prostotu, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, infrastrukture i sabraćaja Zorana Mihajlović  u svom reagovanju da tekst “Mihajlović obmanjuje javnost: Moravski koridor ne prolazi kroz Šumadiju“, nije rekla ništa . U stvari, kazala je puno toga, i to pretenciozno i delom maliciozno, ali ništa konkretno i zasnovano na činjenicama.

A  činjenica je da Moravski kordor koji, prema njenim rečima, treba da poveže pola miliona ljudi u Šumadiji, od Pojata do Preljine, odnosno preko Kruševca, Vrnjačke banje, Kraljeva i Čačka, definitivno ne  prolazi kroz Šumadiju.

Kruševac, Vrnjačka Banja, Kraljevo  i  Čačak, jednostavno, ma šta ministarka Mihahjlović o tome mislila, geografski, istorijski i etnografski nisu u Šumadiji, koju je sa najvećom tačnoću omeđio najpoznatiji srpski geograf Jovan Cvijić. Zašto ministar ka Mihajlović tvrdi drugačije, to samo ona zna. Osnovano se, medjutim,  pretpostavlja da je to zbog toga što se u javnosti sve glasnije  čuje da predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, u kojoj je Zorana Mihajlović potpredsednica i ministarka gradjevinarstva, infrastrukture i  saobraćaja, marginalizuju Kragujevac i Šumadiju do izolacije, što za posledicu već ima ekonomsko-privrednu stagnaciju  i raseljavanje stanov ištva  koji prethode propadanju šumadijskog dela Srbija.

I tu nema nikakve “velike šumadijske zavere”, kako to posprdno implicira ministarka Mihajlović. Infrastrukturna marginalizacija Kragujevca i njegovog šumadijskog okruženja, u poslednjih sedam godina, a naročito od 2014.  naovamo, vidljiva je i golim okom. Putni pravci od Kragujevca prema okolnim gradovima  i varošima: Kraljevu, Čačku, Jagodni, Gornjem Milanovcu i Topoli (i dalje prema Beogradu) građeni su u prvoj polovini ili sredinom prošloga veka, i uveliko propadaju. S druge strane,  nema ni naznaka da bi šumadijska i prva srpska prestonica sa svojim okruženjem i medjunarodnim i koridorima koji ih spajaju, u dogledno vreme mogla da bude povezana modernim saobraćajnicama.

Šumadinci, čiji su preci i bukvalno stvorili državu, čiji su Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović, najznačajniji dužnosnici, nemaju ništa protiv što se auto-putevima i modernim saobraćajnicama povezuju ostali delovi i gradovi Srbije. Naprotiv! Ali sve više su  protiv toga što se, voljom Vučića i njegove vlasti,  Kragujevac i Šumadija, brutalno zapostavljaju što je notorna istina koju, pored  Vučića  i njegove vlasti, ne žele da vide  još i uplašeni i na razano-razne načine potkupljeni  politikanti iz kragujevačke vlasti i preovlađujućeg dela lokalne opozicije.

U Kragujevcu je lane, na ĐurĐevdan  (6. maja) obeležavano dva veka od progalšenja tog grada za prestonicu srpske države u nastajanju, što je bio i početak definitvnog oslobađanja Srbije od viševekovne otomanske okupacije. U Kragujevcu prošle godine, na  Đurđevdan, iz Vlade Srbije nije bio niko. Predsednik države Aleksandar Vučić toga dana je bio u Istanbulu, kod Redžepa Tajipa Erdogana. Šta je to, ako nije besprizorno ignorantski odnos prema gradu u kojem su postavljeni temelji države,  čiji su  Aleksandar Vučić, koji se o svemu pita,  i  ZoranaMihajlović najznačajiji  dužnosnici?

Potpredsednica Vlade i resorna ministar ka  Zorana Mihajlovi na kraju svog reagovanja u radikalno naprednjačkom maniru poručuje:

• Izgradićemo i brzu saobraćajnicu od Kragujevca do Koridora 10, koja, inače, kako tvrde upućeni, nikako  ne može da bude „brza“, jer ima kružni tok na sredini trase (kod sela Badnjevac).  Na sreću Šumadinaca najveći deo, odnosno oko 20 kilometara te 25 kilometara duge saobraćajnice, već je izgrađen, i to od 2007. do 2014. godine. Od 2014. do sada, nije napravljen ni jedan jedini metar.

Predsednik Vučić i ministrka Mihajlović najavljivali su da će kompletna saobraćajnica od Kragujevca do Koridora 10  da bude završena krajem 2018. Uveliko je druga polovina 2019., a izgradnja poslednje deonice te saobraćajnice, u dužini od oko pet kilometara, kroz Batočinu, nije počela. Prema zvaničnim najavama iz Ministarstva gradjevinarstva, infrastrukture i saobraaćaja , trebalo je da počne krajem aprila, ali nije, zatim  1. jula, pa opet nije. Nakon 1. jula oficijelno je saopšteno da će izgradnja te deonice da startuje „ovih dana“. „Ovi dani“ traju već  gotovo dva meseca, a na gradilištu deonice kroz Batočinu nema žive duše.

To su činjenice, a ne „kritizersvo“  dopisnika DANAS-a iz Kragujevca i saradnika  Glasa Šumadije , ili(ti) kafanskih zakerala, te onih  „kojima ništa nije dobro“, i koji „sve znaju najbolje“. Činjenica je i  Kragujevac, opet (zlo)voljom aktuelne državne vlasti,  ostaje i bez konekcije sa Koridorom 11, kao i sa aerodrom „Morava“ u Ladjevcima, iako je finansijski učestvovao u izradi projktne dokumentacije za rekonstrukciju te vazdušne luke.

Piše: Zoran Radovanović