- U ovom danu gresi se opraštaju, a dobra dela se pamte, neka se dobra poezija pamti večeras, ovim rečima je Ilija Stepanović, ispred Centra za negovanje tradicionalne kulture „Abrašević”, otvorio „Devete Đurđevdanske pesničke susrete”.
Sada već tradicionalno, deveti put po redu, „Đurđevdanskim pesničkim susretima” otpočele su Majske svečanosti i proslava Dana grada u Kragujevcu. Veče poezije u kragujevačkom Abraševiću u četvrtak, 2. maja, okupilo je ne samo pesnike iz ovog grada i okoline – Knića, Batočine, već i iz Loznice, Paraćina, Aleksinca. Dodeljene su nagrade i pohvale za najbolja pesnička ostvarenja u četiri kategorije – autori do 30 godina, autori stariji od 30 godina koji su pisali na slobodnu temu, angažovana poezija i kragujevački autori, dok se priznanje „Dobrica Erić” u kategoriji dečje poezije ove godine nije dodelilo zbog nedovoljno prijavljenih pesama koje bi se svrstale u datu kategoriju.
Stepanović je u pozdravnom govoru istakao da posebnu zahvalnost duguje prijateljima iz književnih klubova iz Batočine, Knića i Studentskog kulturnog centra Kragujevac koji su proteklih devet godina učestovali na svakim Susretima.
Među mladim autorima priznanje „Marko Stamenković” osvojila je kragujevčanka Anica Manojlović sa pesmom „Senka”, a pohvale su uručune Jovani Aksentijević iz Knića za pesmu „Obećanja”, Sari Savić iz Aleksinca za pesmu „Cvetaj ružo, cvetaj” i najmlađem učesniku Tadiji Stojkoviću za pesmu „Ja imam krila” koju je posvetio deci sa autizmom.
Pobednica Anica Manojlović rekla je za naš portal da piše isključivo poeziju, a da je imala želju i zamisao da napiše priču, ona je, kako je navela, bila razrađena u glavi, ali kako se priča nije „rađala na papiru”, od nje je nastala pobednička pesma. I to prvi deo, jer se sastoji od sedam celina, a govori o takozvanoj gospođi Senki.
I prošle godine bila je učesnica Đurđevdanskih susreta kada je dobila pohvalu. Za sobom ima jednu zbirku pesama, a druga će uskoro biti objavljena. Članica je SKC-a, a o značaju ovog kluba govori:
- U SKC sam prvi put otišla za Dane poezije prošle godine i od tada sam tamo redovno, ljudi koje sam upoznala su genijalni, mnogo su uticali na mene, na razvoj moje ličnosti i poezije. Nekada je za mene poezija bila isključivo rima, sve bi bilo po pravilima i tradicionalno, nisam volela modernu i angažovanu poeziju, a u SKC-u sam naučila da je ona sa razlogom angažovana.
Najmlađi učensik Tadija Stojković ima trinaest godina, a pesme piše od svog prvog razreda, član je pesničkog kluba „Živadin Stojanović” iz Knića. Pesmu „Ja imam krila” posvetio je deci sa autizmom, time je želeo da istakne da takvu decu ne treba izdvajati, već kako je rekao, da i oni mogu da ostvare svoje snove, baš kao i mi.
U kategoriji autora starijih od 30 godina koji su pisali na slobodnu temu priznanje „Đurđevdanski venac” osvojila je Marijana Milošević iz Aleksinca sa pesmom „Snoviđenje”, a pohvale su uručene Aleksandri Stojaković za pesmu „Sastanak”, Ljutomiru Rundiću iz Loznice za pesmu „Laku noć, moja damo”, kao i Zoranu Petroviću za pesmu „Bagremov cvet”.
Marijana Milošević je članica književnog kluba „Velimir Rajić”, a radi kao profesorka biologije. Poezijom se bavi od osnovnoškolskih dana, a ima i objavljenu zbirku pesma, sve je pripremljeno za objavljivanje i druge zbirke. Prvi put je na Đurđevdanskim susretima i kako je istakla, ovo je i prvo priznanje, te se nada da će i sledeće godine biti u Kragujevcu.
Žarko Jovanović sa pesmom „Misao o njoj” dobio je priznanje „Vladimir Jagličić” u kategoriji kragujevački autori, a pohvala je pripala Biljani Ilić za pesmu „Zaobiđena staza”.
Dok se u kategoriji angažovane poezije najbolje pokazao Damir Nedić, njegova pesma „Bogovi ne postoje” dobila je priznanje „Kosta Abrašević”. U ovoj kategoriji pohvala je uručena Mirku Barjaktareviću za pesmu „Đurđevdan”.
Dugogodišnji član Studentskog kulturnog centra Damir Nedić rekao je da za početak svoje pesničke karijere uzima 2007. godinu, a od tada prisutan je na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Jedan je od osnivača Prvog festivala angažovane poezije u Kragujevcu.
Pesma „Bogovi ne postoje” posvećena je, kako je Nedić istakao, nekim ljudima i nekom vremenu, pesma je odgovor na neko vreme koje je prošlo, na neko koje je sada, „Bogovi ne postoje” govori o ljudima, a ne o bogovima, zaključio je Nedić.