Nebojša Nikolić, u gradu poznatiji kao Uške, prošle srede, 28. novembra, sasvim iznenada, preselio se na onaj svet. Šarmer, koga je krasio razvučen osmeh, uvek lepa reč i šala, otišao je bez ikakve najave, oproštaja… što nije bilo u njegovom maniru. Ostala su, zauvek, prazna mesta u Staroj Srbiji, Balkanu…, a grad je ostao siromašniji za još jednu urbanu legendu, divnog čoveka, sina, supruga, oca… Glas Šumadije bez saradnika koji je redovno slao izveštaje sa takmičenja u preferans ligama, uz obavezan dodatak – možda ovo nisam znao da napišem…
Uške je rođen 19. avgusta 1963. godine u Kosovoskoj Mitrovici, gde su mu se roditelji upoznali za vreme studija. Ponikao je iz braka dvoje fiskulturnika – lepe i kršne Cetinjanke Vukice Nikolić i poznatog oca Ljube Nikolića, rodom iz Prokuplja. Roditelji ubrzo menjaju posao, pa se porodica seli u seli u Kragujevac. Grad u kome u Uške živi do poslednjeg dana. U Kragujevcu završava osnovnu školu, ide u „Svetozar Marković“, pa Prvu kragujevačku gimnaziju, upisuje Prirodno matematički fakultet. Umeo je da ispravlja profesore dok radi zadatke. Obožavao je matematiku.Otvorio je svoju firmu „Kadva računari“. Firma je, za vreme bombardovanja, nastradala jer se nalazila u blizini kasarne, ali je porodica to preživela.
Dosta je putovao i stekao brojna prijateljstva. Uvek je imao temu za razgovor a njegov sto pun.
Mlad se oženio. Dobio je prvu Anđelu a potom i Nedu. I kao mlad suprug trudio se da porodici pruži sve što je moglo. Trudio se da ih nauči kako i kroz smeh i šalu može mnogo da se kaže i izglade neprijatne situacije.
Ušketov hobi bio je preferans. Kartanje mu je baš išlo od ruke. Bio je predsednik ovdašnjeg preferans kluba, evidentičar, analitičar svih postignutih pojedinačnih rezultata takmičara. U mladosti se aktivno bavio skijanjem, ne samo bavio, već bio velemajstor u tom sportu. Dane i dane je provodio na skijaškim stazama ćutljivog Kopaonika u kragjevačkom odmaralištu i „Olgi Dedijr“.
Pored skijanja, Uške je voleo život i kafanu i sve što uz to ide – pićenca (vinjak), lepe, doterane žene… Uživao je u dobroj muzici, voleo je Pink flojd, Kvin… O onima koji udlaze, uobičajeno je da se kaže sve najlepše. U priči o Ušketu ništa ne treba da se ulepša – pomagao a nije očekivao da mu se to vrati. Radio je više nego što je od tog posla imao koristi, zbog čega se porodica ponekad ljutila na njega.
Prvi put se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima susreo 2007. godine, kada je dobio prvi infarkt. Nastavio je tempom kao i do tada. Posle samo tri godine išao je sa „Ski manijacima“ na Alpe. Zdravlje mu se, donkle, stabilizovalo da bi u maju ove godine ponovo imao ozbiljnih problema sa srcem. Od kojih se više nije oporavio. Njegovo srce 28. novembra, kada se požalio na bolove, nije izdržalo. Negovao je životni koncept – hoću da živim sada i odmah, hoću da živim punim plućima. Takav je bio, takvog ga i pamtimo.
Uške je izvezao poslednji slalom i u smrt otišao ispod šešira.
Sahrana Nebojše Ušketa Nikolića je danas u 12 sati na groblju Bozman u Kragujevcu.
Elizabeta Jovanović