Ukoliko su vam tokom priča o priprema za Sretenje neke vesti promake, nemojte se čuditi. Dobrih dela i dobrih ljudi, čini se, nikad više nije bilo. Jedna takva dolazi na putu za Kragujevac, a od strane Milanovčana.
U subotu, 15. februara, dakle baš na Sretenje, pešaci iz Gornjeg Milanovca krenuli su do Kragujevca, na put od 46 kilometara.
Prvobitno je to bila ideja samo trojice planinara, međutim, pred sam polazak okupilo se 36-oro meštana. Od toga, dve trećine srednjoškolaca i par profesora.
Policija iz Gornjeg Milanovca pratila je učesnike do granice sa Kragujevcem, odakle ih je “preuzela policija iz Knića, koja ih je u grad uvela.
Kako sami Milanovčani svedoče, situacija je na momente bila komična, a opet nestvarna. Kragujevački policajci koji su krenuli po njih, usput su rekli meštanima da nailaze, te su meštani na brzinu spremali palačinke, krofne, kolačiće… Izneli su im vodu, čaj, kafu…
Sve po redu, kako dolikuje šumadijskim domaćinima ili u ovom slučaju domaćicama, kojima nije bilo tešku da od ranog jutra zasuku rukave i spreme hranu za okrep.
Tu su se ugostili i odmorili, a kada je trebalo da krenu dalje, kako nisu mogli da nose dodatnu vodu, policajci su se ponudili da je oni povezu zajedno sa njihovim rančevima.
Jedan policajac je hodao sa njima na kraju kolone. Oduševljen situacijom prepešačio je i sam bar 10 kilometara. Mahao je prolaznicaima, prepričavao kolegama, čak i snimao kamerom da im dočara atmosferu.
Govorio je srednjoškolcima kako su oni njihova deca i kako ne sme dlaka s glave da im fali, a napomenuli su im još na samom početku da ih obaveste čim se nekome pojavi žulj, ne bi li pozvanili hitnu.
Dirnuti ovim odnosom, Milanočani su se, došavši do cilja rukovali sa policajcima i zahvalili im na svemu, a rečenica koja je ostavila poseban trag bila je kada je jedan od policajaca izgovoro „pa ja ne znam nijednog kolegu da vas ne podržava“.
Bez pomoći policajaca, tvrde Milanovčani, teško da mogli da prođu do Kragujevca, jer skup nisu prijavili, samim tim što nisu znali da će ih biti toliko.
Milanovčani su u Kragujevac, na Lepenički bulevar stigli negde na pola dana. Iako bi možda trebalo da budu umori od tolikog puta, na samom Sretenju dobili su dodatni elan videvši sve ljude koji su tu bili samo zbog Sretenja.
Baš kao što im je na samom početku ove priče, dodatnu snagu dala podrška jedne policajke, koja je prošavši pored njih u kolima, zaustavila vozilo i iz njega viknula “Bravo ljudi, do kraja!“
Neko nas ipak čuva, poručuju Milanovčani.