Pokret Ne davimo Beograd zatražio je danas formiranje specijalne komisije u Skupštini Srbije koja bi trebalo da otkrije šta se desilo sa narodnom inicijativom o zabrani iskopavanja litijuma iz maja 2022. godine, koju je potpisalo više od 38.000 građana.
- Devet meseci od podnošenja narodne inicijative o zabrani iskopavanja litijuma i bora, koju je potpisalo više od 38.000 građana, ne zna gde se ona nalazi, zašto je sklonjena iz procedure i ko je za to odgovoran, navodi se u saopštenju tog pokreta, koji prerasta u partiju Zeleno-levi front.
Oni su naveli da je nakon prijema narodne inicijative u skupštinsku proceduru, trebalo u roku od 30 dana da potpisi budu provereni i da se ona nađe na dnevnom redu prve naredne redovne sednice parlamenta.
Šef poslaničke grupe tog pokreta Radomir Lazović, koristeći mehanizam poslaničkih pitanja i tražeći obaveštenja na sednicama Narodne skupštine, utvrdio je da narodna inicijativa nikada nije stigla ni do nadležnog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, niti do nadležnog skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji bi trebalo da provere validnost potpisa.
Lazović se, kako se dodaje u saopštenju, više puta formalno obraćao i predsedniku skupštine Vladimiru Orliću „koji je odbio da odgovori gde se nalazi narodna inicijativa“.
- Zeleno-levi klub Ne davimo Beograd zahteva da se formira specijalna parlamentarna komisija sastavljena od po jednog predstavnika svih poslaničkih grupa, kao i predstavnika organizatora prikupljanja peticije, koja bi utvrdila gde se ona nalazi i ko je odgovoran za to što je ona sklonjena iz procedure, navodi se u saopštenju.
Kako se ukazuje u saopštenju, ta komisija bi trebalo da utvrdi ko je na pisarnici Skupštine Srbije primio i zaveo narodnu inicijativu sa potpisima 38.191 građana 18. maja 2022, kao i gde su kutije inicijalno uskladištene.
Komisija bi trebalo da se bavi i pitanjem kome je sa pisarnice ta inicijativa upućena na dalje postupanje, zašto nije prosleđena nadležnom odboru i ministarstvu, kako je prema inicijativi postupalo tadašnje rukovodstvo parlamenta, na čelu sa predsednikom Ivicom Dačićem i generalnim sekretarom Veljkom Odalovićem, kao i aktuelno rukovodstvo na čelu sa Orlićem, i gde se danas fizički nalaze potpisi za tu inicijativu.