Umesto da gradi i obnavlja igrališta grad i ono malo preostalih uništava
Pre svega i zbog zamena teza ljudi iz opštine koji nas optužuju da branimo napredak dece zato što se bunimo protiv izgradnje obdaništa, javno izjavljujemo da nismo protiv izgradnje obdaništa nego smo protiv da se izgradi na lokaciji gde mu mesto nije…
Istorija jednog igrališta
Ako počnemo priču o poljančetu imamo obavezu da ljudima objasnimo kako je igralište i napravljeno. Pre toga igralište je bilo njiva u vlasništvu dede fudbalera a sada trenera Race Jovanovića. Deda je u dogovoru sa gradom njivu poklonio gradu pod uslovom da deci grad napravi igralište što je grad i učinio.
Sada se vraćamo na početak priče. Grad Kragujevac je naprasno odlučio da jedan deo igrališta pretvori u obdanište. Na početku je to bila jedna manja površina, trenutno se stiglo do polovine. Tačnije srušiće se atletska staza, dva terena za odbojku, košarkaški teren i teren za tenis. Deci ostaje teren za mali fudbal i košarkaški teren. Uz opasku ljudi iz opštine da je i to mnogo. Sad grad tvrdi da je obdanište preko potrebno baš na tom mestu (navodno jedina lokacija koja je slobodna) i naselju u kome ništa nije urađeno 30 godina. Na opasku da se obdanište može izgraditi i u školskom dvorištu gde se nalazi neupotrebljiv i za rušenje objekat dobili smo odgovor da je to državno zemljište i da država ne da pravljenje obdaništa na tom potezu. Malo čudno pogovoto ako se zna da je taj objekat oronuo i sklon rušenju. Tu je do pre neku godinu bilo predškolsko ali se posle pucanja zgrade izmestilo y dve neadekvatne školske učionice. Lokacija više nego odlična za obdanište i predškolsko. Poljanče samo po sebi je rizično, klizište, okolo su uske ulice, bez trotoara i parking mesta. Na pitanje gde planiraju toliko parkiranih automobila od ranog jutra dobili smo odgovor pa po okolnim ulicama.
Nije valjda da vam smeta da neko parkira ispred vašeg dvorišta dok samo dete odvede u obdanište. Nismo dobili odgovor kako planiraju da na jednom delu igrališta izvode radove dok na drugom delu (nepunih 6 m odatle) deca voze bicikl ili igraju fudbal. A tek prilaz za mašine i materijal tu tek nemaju nekog rešenja, navodno probijaju neki put na jednom delu igrališta. Odgovor na postavljeno pitanje parkinga ako se izgradi obdanište i ko će sprečiti obesne roditelje da košarkaški i teren za mali fudbal koriste kao parking dobili smo odgovor komunalna policija. Ona ista koja nikada nije prišla naselju, ona koja nije napisala ni jednu kaznu za bacanje đubreta oko škole i igrališta. Na kraju su obećali da će posle izgradnje obdaništa i potpornog zida (koji će koštati vrv skuplje nego obdanište) sređivanje košarkaškog i terena za mali fudbal i ograđivanje tog dela igrališta da se kolima ne može ući. Sad njihova reč da će to uraditi je malo. A kad završimo obdanište onda će i ova dva terena izgubiti funkciju pa ćemo od njih očas posla napraviti parking mesta, neki kiosk a može i… Građani sa pravom postavljaju pitanje kome je obdaniše potrebno baš na tom mestu i zašto je nekim ljudima toliko zapelo da obdanište tu naprave? Rešenja ima nekoliko od postojećih ruina u dvorištu škole do poteza od nadvožnjaka do silosa (poteza koji je nepun kilometar od centra grada a koji je u malo je reći katastrofalnom stanju). Građanima jedino ostaje potpisivanje peticije koje kreće narednih dana. Uz nadu da će se gradski oci urazumiti i konačno shvatiti da ih je narod glasao da budu predstavnici naroda a ne protivnici…