U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije u Beogradu, poginulo je 16 zaposlenih. Napad se dogodio u 2 sata i 6 minuta, dok je u toku bilo emitovanje informativnog programa. Zgrada RTS-a pogođena je bez prethodne evakuacije zaposlenih, a za ovaj događaj do danas je osuđen samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović.
U bombardovanju su život izgubili Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stoimenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Slobodan Jontić, Milovan Janković i Tomislav Mitrović.
Lideri NATO-a su tada pokušali da opravdaju napad na nacionalnu televiziju, ocenjujući RTS kao propagandno sredstvo vlasti Slobodana Miloševića. Međutim, Međunarodna federacija novinara (IFJ) odmah je osudila napad, upozoravajući da bi on mogao ugroziti bezbednost nezavisnih novinara koji su se zalagali za slobodu izražavanja.
Godine 2002, organizacija Reporteri bez granica postavila je predstavnicima NATO-a pitanja o odluci da se RTS tretira kao vojna meta. Iako su predstavnici Alijanse izrazili žaljenje zbog ljudskih žrtava, naveli su da je cilj napada bio izabran iz vojnih razloga, uz napomenu da meta ne mora biti isključivo vojnog karaktera. Reporteri bez granica su tada upozorili da bi ovakav napad mogao predstavljati opasan presedan za buduće sukobe, što se, kako navode, kasnije pokazalo kao opravdana zabrinutost.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju razmatrao je ovaj slučaj, ali je zaključeno da ne postoje osnovi za pokretanje sveobuhvatne istrage o NATO kampanji, niti pojedinačnih incidenata.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je napad na RTS i pozvalo na nastavak istrage, posebno u vezi sa mogućim odgovornima za odluku da se zaposleni ne evakuišu. NUNS je podsetio da je istraga o naredbodavcima žrtvovanja radnika RTS-a prekinuta pre 13 godina, te da postoje indicije da tadašnji direktor Dragoljub Milanović nije bio jedini koji je znao za mogućnost napada.
Milanović je osuđen na deset godina zatvora zbog teškog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti jer nije preduzeo mere zaštite osoblja i opreme, ali je danas na slobodi. Do danas, kako navodi NUNS, nisu utvrđeni svi odgovorni – ni u domaćim institucijama koje nisu reagovale na najave napada, ni unutar NATO-a, gde nije razjašnjeno ko je konkretno doneo odluku o bombardovanju objekta za koji je bilo poznato da nije evakuisan i da se u njemu nalaze civili.