Na današnji dan pre 24 godine, 5. oktobra 2000, Beograd je bio svedok masovnih demonstracija kojima je okončana decenijska vladavina Slobodana Miloševića. Međutim, skoro četvrt veka kasnije, mnogi građani Srbije, posebno mladi, imaju malo ili nimalo informacija o ovom ključnom događaju u novijoj istoriji zemlje.
Povod za proteste bilo je osporavanje rezultata predsedničkih izbora održanih 24. septembra 2000. godine. Demokratska opozicija Srbije (DOS), čiji je kandidat bio Vojislav Koštunica, tvrdila je da je Milošević izgubio izbore, ali da su rezultati bili falsifikovani. U znak protesta, stotine hiljada ljudi iz cele Srbije okupile su se ispred Savezne skupštine u Beogradu, zahtevajući promenu vlasti.
Demonstracije su eskalirale kada su se građani, koristeći buldožere, probijali kroz policijske barikade. Zgrada Skupštine bila je zapaljena, a demonstranti su upali u Radio-televiziju Srbije. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor, a mnogi pripadnici snaga bezbednosti pridružili su se narodu.
U večernjim satima tog dana, Vojislav Koštunica pozdravio je okupljene sa balkona Skupštine, a sutradan, 6. oktobra, Slobodan Milošević je priznao poraz i čestitao Koštunici.
Iako se 5. oktobar pamti kao dan kada je svrgnut Miloševićev režim, mnogi građani, a i političari iz tadašnjeg DOS-a, smatraju da je izostao tzv. „6. oktobar“ – dan kada je trebalo radikalno razračunati sa akterima prethodnog režima. Nenad Čanak je pozivao na lustraciju, dok je Milan St. Protić zagovarao hitno raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu i procesuiranje ključnih aktera Miloševićevog sistema. Boris Tadić je 2020. godine izjavio da nikada nije postojala većina za radikalne reforme.
Božo Prelević, koministar unutrašnjih poslova u prvoj postpetooktobarskoj vladi, istakao je da nisu svi lideri DOS-a bili iskreni u svojoj nameri da sprovedu promene.
Danas su sećanja na ovaj događaj podeljena. Dok jedni s razočaranjem govore o propuštenoj šansi za bolji život, drugi smatraju da su tada na vlast došli „izdajnici“ koji su uništili zemlju. Aktuelna vlast često koristi ovaj narativ kroz prorežimske medije, nazivajući bivšu opoziciju „žutim lopovima“.
Mladi, koji su tada bili deca ili još nisu bili rođeni, često nemaju jasnu predstavu o tome šta se desilo tog dana. U anketi sprovedenoj prošle godine, mnogi su verovali da su demonstracije bile povezane s ubistvom Zorana Đinđića ili da je tog dana jednostavno pala vlada, što ukazuje na nepoznavanje događaja koji su oblikovali političku scenu Srbije.
Izvor: N1