Kao sredstvo obezbeđenja za dugoročni investicioni kredit JKP Šumadija stavljena je zgrada stare Gradske tržnice odnosno prodajni objekat pijace „Centar“ izgrađen 1929. godine a koji predstavlja kulturno istorijsko dobro i pod zaštitom je države, tvrde u Gradskom odboru Narodne stranke.
- Preduzeće je dana 01.08.2019. godine zaključilo Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu broj L 2445/19 sa Addiko Bank a.d. Beograd u ukupnom iznosu od 5.000.000,00 evra sa otplatom u 120 jednakih mesečnih rata, tako da prva rata dospeva dana 31.07.2021. godine, a poslednja dana 19.07.2029. godine. Namena kredita je finansiranje investicionih ulaganja u: 1) rekonstrukciju zelene pijace, 2) rekonstrukciju autobuskih stajališta i 3) uređenje gradskih grobalja. Ugovorena kamatna stopa iznosi 3M EURIBOR + 3,49%. Izvršna vansudska HIPOTEKA na Zgradi poslovnih usluga br.1 , površine 1.442 m2 (Pr+1), izgrađenoj na KP 4123, preuzet iz zemljišnih knjiga u korist
(Postojeća zgrada Preduzeća Prenosioca JKP „Gradske tržnice“ ). HIPOTEKA je upisana je u List nepokretnost broj 10328 KO Kragujevac 3, Rešenjem br.952-02-12-025 16659/2029 od 20.08.2019. godine. Založna izjava je overena kod nadležnog organa overe u formi javnobeležničkog zapisa OPU;795-2019od 19.08.2019., stoji u revizorskom izveštaju koji su u Narodnoj stranci pažljivo pročitali.
Narodna stranka postavlja pitanja ko je ispred lokalne samouprave ponudio a ko je ispred banke prihvatio objekat gradske tržnice da bude pod hipotekom, kao i ko je uradio procenu.
- Postavljamo i pitanje na koliko je objekat procenjen? U narednom periodu tražićemo na uvid kompletnu dokumentaciju u vezi sa ovim kreditom jer strahujemo da u slučaju upadanja u kašnjenje u otplati kredita objekat gradske tržnice i jedan od simbola grada može lako „otići na doboš“, kažu u kragujevačkom odboru Narodne stranke.
I na kraju postavljamo pitanje da li moramo da se zabrinemo za sudbinu muzeja „21. oktobar“, hektara zelenih površina u Šumaricama, Staru skupštinu, Gimnaziju…
Sve što pripada gradu Kragujevcu, izvuci ce i pokrasti kroz naduvane cene svih radova na svim projektima i kroz zaduživanja kroz banke, i za bedne procente, tako privatizuju sve sto je vredno, stavljaju nas u dužničko ropstvo i bacaju nam koske od 5000 dinara i minimalce koje i malo dete zna da nemaju nikakvu svrhu spasa privrede. Videćete pašćemo travu još malo, a kada svane pitaćemo se ko upali svetlo.
Pa zgrada stare Gradske tržnice nije njihova lična svojina. Što je onda ne bi stavili pod hipoteku? Da nekim slučajem jeste, onda bi verovatno dobro razmislili i o kreditu i o hipoteci. Tako danas čelni ljudi kragujevačke lokalne vlasti postupaju sa gradskom svojinom. To ide po principu „ono što nije lično moje me ne interesuje i sutra može i na doboš“ ili „uzimam milionske kredite u ime grada pa makar ih nikad i ne vratio“ (tu je za hipoteku dato ono što nije moje, a „mala“ provizija je samo moja i to je ono zbog čega volim što sam vlast). Ne verujem da je drugačije i na republičkom nivou.