- Nismo očekivali da ćemo danas biti suočeni sa značajnim padom standarda, i to ne samo ekonomskog standarda, nego i ekološkog standarda, i kulturnog, i moralnog standarda, i pravosudnog, i prosvetnog, i zdravstvenog, i urbanističkog, i bezbednosnog. Uzroke znamo. A što se posledica tiče, bojimo se da će se najbolje videti posle korona krize, odnosno, posle sledećeg popisa u Kragujevcu, rekao je nedavno profesor Milan Matijević, .
U zlatnom dobu SNS-a, Kragujevac je grad u kome ni Tomislav Nikolić ne želi da živi, kažu u Gradskom odboru NS-a i dodaju da su „izneverena očekivanja Šumadinaca uticala na raspoloženje i veru građana u Kragujevac“.
- Šumadija je očekivala prosperitet. Najavljivani su faraonski projekti poput spajanja Dunava sa Egejskim morem, pa Diznilend u Kragujevcu. Kragujevac – obrazovni Oksford na Lepenici. Zatečeni smo jednom drugom stvarnošću.
- I pored svih migracionih priliva ka Kragujevcu, sa Kosova i manjih mesta Srbije ispod Dunava, u toku su i migraciona kretanja iz Kragujevca, i možda ćemo se šokirati saznanjem da nekada grad sa 200.000 stanovnika, ima značajno manje stanovnika, što ga može svrstati u red gradova koji u prostornom i svakom drugom planiranju zaslužuju manji resurs i skromniji sadržaj. Da li možemo nešto da promenimo?, pita profesor Matijević.
U Narodnoj stranci u Kragujevcu pozivaju na odlučnu akciju moralne, prosvetne, privredne i svake druge obnove, koja mora da zaustavi postojeće trendove, zatim, na doprinos svih uticajnih ljudi, da bi se sadržaji Kragujevca poboljšali, i u kvalitativnom, i u svakom drugom smislu.
U GrO Narodne stranke u Kragujevcu kažu da je alarmantan podatak da „u Kragujevcu prema evidenciji PIO fonda ima 67.721 penzionera sa prosečnom penzijom od 26.520, 00 dinara“.
- Ukoliko se ne dešava da nam penzije prima i jedan deo preminulog biračkog spiska, onda je jeziv podatak da demografiju Kragujevca čini preko 40% penzionera u ovom trenutku, a još je strašnija činjenica koliko je ljudi osuđeno na primanja sa kojima jedva može da preživi, komentarišu u Narodnoj stranci i dodaju:
- Prethodnih 15 godina Kragujevca, odnosno, od „poljupca“ Tadić – Dačić, kao što je Dragan Marković Palma obeležio Jagodinu, i Kragujevac su obeležili konkretni ljudi. Šumadinci su se više oslanjali na telefone, nego na institucije. Da li je ovo vreme despotizacije javnih funkcija? Obični građani o mnogim stvarima ne mogu da vode računa, a oni koji su u mogućnosti da vode računa, i treba da vode računa, važan im je lični profit.
- Ovih dana smo imali priliku da se zapitamo da li je moguće da se u jednom susednom gradu sve vodi iz glave jednog čoveka? I da li je moguće da ta glava kombinuje sve resurse tog kraja, od uglja pa do devojčica, kao u neko sultansko ropsko doba? Pa ko tu želi da živi? Da li je moguće da živimo u državi koja to toleriše? I zašto ćute i naši Kragujevčani? Valjda bi bilo najnormalnije da čujemo i od Đorđa Kosanića i od Slavice Đukić Dejanović bar umerenu izjavu „nemamo dovoljno informacija da svedočimo, ali ako je tačno to i to … nedopustivo je… a s obzirom na zastrašujuće optužbe, zalažemo se za objektivnu istragu o svemu“. Gde se izgubila elementarna solidarnost i saosećanje? Da li javna funkcija obavezuje? Da li su nosioci javnih funkcija zakleti na integritet u poštovanju zakona i moralnih normi, ili smo osuđeni na društvo u kome je „bratstvo u grehu“ i nezasitost najjača tekovina vladajuće elite.
- Da bi se i Kragujevac i Šumadija izborili za relevantno mesto u međunarodnoj podeli rada, to pre svega mora biti mesto institucija svetskih kompetencija i standarda, a ne smemo zaboraviti ni naše Svetosavske standarde, nazore i zavete, i sve ono što nas je učilo epsko narodno stvaralaštvo koje je održalo duh ovog naroda i u mnogo težim vremenima, poručuju iz GrO Narodne stranke u Kragujevcu.
Niste valjda mislili da će Toma Nikolić i njegov sin podići standard Kragujevčana!
Što da ne? Obojica su diplomirali ekonomiju na prestižnim fakultetu priznatim u svetskim okvirima (od Rače do Bele Palanke). Obojica imaju puno iskustva u vođenju države i grada (Toma je pre toga godinama zevao u plafon sale gde su se održavale sednice parlamenta, a Radomir kroz bankarski šalter). Doduše obojica su u prethodnom periodu maksimalno podigli svoj standard, tako da sigurno ne stoji u potpunosti prethodna konstatacija.
Čovek živi u svom selu Bajčetini, lepota Božja izgradjena i prelepa crkva Sv. Mučenika Dimitrija, velelepno zdanje volim da pobegnem gore od ove gradske gužve, pored crkve ruža vetrova fenomenalno je gore pola sata je dovoljno da čovek razbistri mozak, ako ste nešto odradili kako valja za mandata jeste crkva…
Treba imati mozak, da bi imao šta da izbistri!