Narodna stranka: Kragujevac grad u kome ni Tomislav Nikolić ne želi da živi

• Nismo očekivali da ćemo danas biti suočeni sa značajnim padom standarda, i to ne samo ekonomskog standarda, nego i ekološkog standarda, i kulturnog, i moralnog standarda, i pravosudnog, i prosvetnog, i zdravstvenog, i urbanističkog, i bezbednosnog. Uzroke znamo. A što se posledica tiče, bojimo se da će se najbolje videti posle korona krize, odnosno, posle sledećeg popisa u Kragujevcu, rekao je nedavno profesor Milan Matijević, .

U zlatnom dobu SNS-a, Kragujevac je grad u kome ni Tomislav Nikolić ne želi da živi, kažu u Gradskom odboru NS-a i dodaju da su „izneverena očekivanja Šumadinaca uticala na raspoloženje i veru građana u Kragujevac“.

• Šumadija je očekivala prosperitet. Najavljivani su faraonski projekti poput spajanja Dunava sa Egejskim morem, pa Diznilend u Kragujevcu. Kragujevac – obrazovni Oksford na Lepenici. Zatečeni smo jednom drugom stvarnošću.

• I pored svih migracionih priliva ka Kragujevcu, sa Kosova i manjih mesta Srbije ispod Dunava, u toku su i migraciona kretanja iz Kragujevca, i možda ćemo se šokirati saznanjem da nekada grad sa 200.000 stanovnika, ima značajno manje stanovnika, što ga može svrstati u red gradova koji u prostornom i svakom drugom planiranju zaslužuju manji resurs i skromniji sadržaj. Da li možemo nešto da promenimo?, pita profesor Matijević.

U Narodnoj stranci u Kragujevcu pozivaju na odlučnu akciju moralne, prosvetne, privredne i svake druge obnove, koja mora da zaustavi postojeće trendove, zatim, na doprinos svih uticajnih ljudi, da bi se sadržaji Kragujevca poboljšali, i u kvalitativnom, i u svakom drugom smislu.

U GrO Narodne stranke u Kragujevcu kažu da je alarmantan podatak da „u Kragujevcu prema evidenciji PIO fonda ima 67.721 penzionera sa prosečnom penzijom od 26.520, 00 dinara“.

• Ukoliko se ne dešava da nam penzije prima i jedan deo preminulog biračkog spiska, onda je jeziv podatak da demografiju Kragujevca čini preko 40% penzionera u ovom trenutku, a još je strašnija činjenica koliko je ljudi osuđeno na primanja sa kojima jedva može da preživi, komentarišu u Narodnoj stranci i dodaju:

• Prethodnih 15 godina Kragujevca, odnosno, od „poljupca“ Tadić – Dačić, kao što je Dragan Marković Palma obeležio Jagodinu, i Kragujevac su obeležili konkretni ljudi. Šumadinci su se više oslanjali na telefone, nego na institucije. Da li je ovo vreme despotizacije javnih funkcija? Obični građani o mnogim stvarima ne mogu da vode računa, a oni koji su u mogućnosti da vode računa, i treba da vode računa, važan im je lični profit.

• Ovih dana smo imali priliku da se zapitamo da li je moguće da se u jednom susednom gradu sve vodi iz glave jednog čoveka? I da li je moguće da ta glava kombinuje sve resurse tog kraja, od uglja pa do devojčica, kao u neko sultansko ropsko doba? Pa ko tu želi da živi? Da li je moguće da živimo u državi koja to toleriše? I zašto ćute i naši Kragujevčani? Valjda bi bilo najnormalnije da čujemo i od Đorđa Kosanića i od Slavice Đukić Dejanović bar umerenu izjavu „nemamo dovoljno informacija da svedočimo, ali ako je tačno to i to … nedopustivo je… a s obzirom na zastrašujuće optužbe, zalažemo se za objektivnu istragu o svemu“. Gde se izgubila elementarna solidarnost i saosećanje? Da li javna funkcija obavezuje? Da li su nosioci javnih funkcija zakleti na integritet u poštovanju zakona i moralnih normi, ili smo osuđeni na društvo u kome je „bratstvo u grehu“ i nezasitost najjača tekovina vladajuće elite.

• Da bi se i Kragujevac i Šumadija izborili za relevantno mesto u međunarodnoj podeli rada, to pre svega mora biti mesto institucija svetskih kompetencija i standarda, a ne smemo zaboraviti ni naše Svetosavske standarde, nazore i zavete, i sve ono što nas je učilo epsko narodno stvaralaštvo koje je održalo duh ovog naroda i u mnogo težim vremenima, poručuju iz GrO Narodne stranke u Kragujevcu.