Davne 2000. Godine u Kragujevcu, Narodna kuhinja je otpočela sa radom, opremljena najsavremenijom opremom iz Italije. Tada, zapušteni posed u Ulici Svetozara Markovića broj 7, parcela koja je u vlasništvu više vlasnika se ustupa Crvenom krstu i gradi montažni objekat površine oko 300m kvadrata.
U Narodnoj kuhinji se za socijalno ugrožene građane pripremi 20.000 obroka mesečno, a do sada je podeljeno preko 4 miliona obroka. Svakoga dana iz Narodne kuhinje Crvenog krsta obrok dobije i 313 mališana, čiji je osmeh najveća nagrada za trud koji se ulaže za naše sugrađane.
Gotovo 23 godine Narodna kuhinja funkcioniše bez prestanka, na čemu su naši najugroženiji građani zahvalni, ali danak nemara i godine koriščenja dolaze na naplatu u pogledu uslova rada i otežane pripreme obroka. Montažni objekat izgleda oronulo, a oprema je pohabana. Objekat u ulici Ulici Svetozara Markovića broj 7 kao da se vratio u prošlost. Kako opstati u ovakvim uslovima?
Danas se govori o novom vlasniku parcele, a Narodna kuhinja Crvenog krsta strahuje za postojanje, kao i šta će se desiti sa obrocima za one kojiima su najpotrebniji. Za sada su to spekulacije, ali nadamo se da ćemo uskoro zvanično potvrditi tu informaciju.
- Ni grad, ni novi vlasnik parcele neće dozvoliti da se prekine sa radom narodne i školske kuhinje” dobijamo odgovor Nevenke Bogdanović. Još uvek nemamo pouzdane informacije, ali smo od gđe. Nevenke dobili uverenje da će grad, a i novi vlasnik, za koga kaže da je “veliki filantrop”, biti uz Crveni krst, ugrožena lica i ostati na usluzi građanima i gradu Kragujevcu. To bi značilo da će rad Narodne kuhinje biti neometan, a korisnici bez brige za ono malo što im dan čini veselijim, kaže Nevenka Bogdanović.
Saznajemo da je Narodna kuhinja u lošem stanju, potrebno joj je proširenje, modernizacija i izmeštanje iz centra grada. Problem čini i dostava jer kamion Crvenog krsta otežano ulazi u ovu malu uličicu. Do sada su zaposleni i volonteri ručno prenosili i pakovali robu, što je iziskivalo napor i otežavalo ovaj humani proces. Nekada je magacinski prostor bio veći, ali shodno potrebama i finansijama, deo prostora je iznajmljen kako bi se obezbedilo još nešto sredstava za rad. Deo prostorija se koristi i za sastanke članova ”kutka za kvalitetnije starenje” koji su već odavno pokrenuli inicijativu za pripremu obroka za najstarije, kako bi se i nakon obroka družili i i makar na kratko izbegli samoću.
Nevenka nam govori da je za vreme korona krize bilo poteškoća sa kvarovima komora za hlađenje, a sredstava za nove naprosto nije bilo. Morali su da donose frižidere i zamrzivače kako bi spasili namirnice. Ali to je bio dodatni podsticaj na prvoj liniji fronta, na usluzi medicinskim radnicima i korisnicima Narodne kuhinje da iznesu sve probleme zajedno. Donatori su bili velika pomoć kada je bilo teško. Citiramo Miru, korisnicu Narodne kuhinje koja kaže:
- Kuhinja nama mnogo znači, da nije nje ne znamo šta bismo. Iskreno fala onome ko je ovo osnov`o za ovaj narod!
Danas ostajemo u nadi da će potencijalni novi vlasnik imati razumevanja za Narodnu kuhinju, Crveni krst, socijalno ugrožene ali i mališane koji zavise od ove institucije. Slušajući uveravanja koja dobijamo, shvatamo da naš neimenovani filantrop ima jasnu nameru da podrži i održi šta je započeto, i unapredi rad sistema. Nedavno smo pisali i o drugoj lokaciji Crvenog krsta poklon-kući doktorke Dese koja već neko vreme nema namenu, a dobili smo informacije da je planirana renovacija i ponovna upotreba u humanitarne svrhe.
Raduje nas i namera grada da Narodna kuhinja dobije novo ruho, možda prikladniji objekat, a korisnici mir i sigurnost koju već sada nemaju. Iskreno se nadamo da će kultura darivanja i višeg javnog interesa opstati u našem gradu, i pozivamo sve dobrotvore da podrže akciju očuvanja Narodne kuhinje.