- 27. juna je bio 158. rođendan naše ustanove. Naša ustanova postoji, ja to stalno podvlačim, od 1866. do dan-danas. Dakle, 158 godina aktivnog rada bez prekida i bez ikakve pauze. To što je ona lokaciju menjala više puta, to ne menja činjenicu da je u kontinuitetu svih ovih godina radila. Mi sa ponosom kažemo da je ovo najstarija ustanova kulture u gradu, ne u kontekstu datuma, odnosno godine osnivanja, već u kontekstu onoga koliko neprekidno radi, ističe Anđela Ognjanović, direktorka biblioteke.
Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu – sinonim za kulturno nasleđe, složan kolektiv, raznoliki kulturni program i mnoštvo knjiga koje nudi, postoji već 158 godina.
Ona nije samo čuvar tradicije, nego je i predvodnik u promociji kulture i obrazovanja. S obzirom na to da biblioteka, kao najstarija ustanova kulture, nikada nije imala sopstvenu zgradu, potreba za novim prostorijama se razmatra već dugi niz godina.
- Teatar „Joakim Vujić” osnovan je 1835. i to ništa nije sporno, osim činjenice i podataka, koji se lako mogu proveriti, da oni gotovo 100 godina nisu radili, imali su jednu ozbiljnu pauzu u radu. Mi onda i sa pravom kažemo da smo najstarija ustanova kulture u Kragujevcu, sa ponosom objašnjava sagovornica.
Na pitanje o menjanju prostorija, lokacije i novih uslova za rad, direktorka Narodne biblioteke u Kragujevcu odgovara:
- Mi, zaista, nikakvo čvrsto obećanje, u kontekstu realizacije dislokacije i promene prostora, nikada nismo dobili. Kad kažem nikada, mislim na sva prošla vremena i decenije koje su iza nas. Bilo je tu raznih mogućnosti i varijanti o preseljenju, kao i neke druge opcije u ponudi da se određene zgrade naprosto privedu svrsi, pa da se tu izmesti biblioteka, te da se nekom vrstom renoviranja ona dovede u takvo stanje da može da bude po svim onim standardima koja zadovoljavaju jednu ovakvu ustanovu.
Ona dodaje da su standardi na nivou preporuke, i da jesu donekle obavezujući, ali prema njenim rečima ,,ako vi nemate uslova za nešto, oni mogu biti obavezujući koliko god hoće, ali to nije izvodljivo“. Ističe da bi, po nekim trenutnim standardima, Kragujevac spram broja stanovnika trebalo da ima biblioteku, čija bi kvadratura bila između šest i po i sedam hiljada kvadrata, a prostorije u Gradskom domu, koje pripradaju biblioteci imaju malo preko 2000 kvadrata, što bi značilo da je to oko 4000 i po kvadrata manje nego što bi po standardima trebalo da ima jedna gradska biblioteka.
- Naravno da to nije problem od juče i da to nije nešto što niko nije pokušao da reši. Verujem da je najveća želja svih onih, koji su rukovodili ovom ustanovom decenijama unazad, bila da se reši upravo taj problem zgrade, a to jednostavno nije lako, i potrebna su ogromna finansijska ulaganja. Mi bismo naravno voleli da postoji takva mogućnost da se napravi jedna planski i namenski potpuno nova zgrada, koja bi sve moguće i potrebne uslove ispunjavala, ali to bi podrazumevalo najpre pronalaženje lokacije u centru grada, jer po svim standardima biblioteka, kao jedna od ključnih elemenata, podrazumeva lokaciju u centru grada. Biblioteka je jedna od onih infrastrukturnih tačaka, jedna od tih mesta koja se podrazumevaju da ćete sigurno posetiti, navodi ona.
Kada se govori o novom objektu i šta bi on mogao da ponudi, treba svakako pomenuti i galerijski prostor, i mesto koje bi bilo u formi konferencijske sale, kao i mesto gde bi se održavali raznorodni programi kakve već održava ova ustanova. Galerijski prostor se u ovom trenutku nalazi u zgradi koja je stara decenijama. Naime, kada su nedavno bile obilne padavine, prostorije Narodne biblioteke su imale ozbiljan problem, gde je voda curela niz strujne instalacije, što znači da ova zgrada ne može da ,,odoli zubu vremena“. Kao ustanova koja je bogata knjigama, kako direktorka navodi, bibloteka je visko rizična kada je u pitanju požar. Napominje da je diskutabilna i lokacija same biblioteke na kojoj se nalazi sada, koja ,,nije slika i prilika ovako jedne javne ustanove“.
- Zašto ne bismo mi svojim resursima i kapacitetima mogli da ponudimo u ovom gradu prostor koji bi bio prostor za tribine, za okupljanje raznih vrsti i autora, tema i interesovanja. Mi uvek imamo na umu kao krajnji rezultat zadovoljstvo naših korisnika, naše publike koja dolazi da prati naše programe. Sasvim sam sigurna da bi bilo mnogo lepo da se to dešava u jednom novom i modernom prostoru.
Narodna biblioteka je primala i volontere sa kojima je ceo kolektiv imao sjajan odnos, jer, kako sagovornica kaže, u biblioteku nije došao niko da volontira ko knjigu ne voli. U ovom trenutku je volontiranje obustavljeno zbog finansijskih razloga, ali prema rečima direktorke, u planu je da primaju volontere od sledeće godine. Stručne prakse se i dalje sprovode za studente master studija Filološko-umetničkog fakulteta, gde je saradnja sa fakultetom godinama u punom sjaju.
- Volontiranje je nešto što je ova ustanova praktikovala, i ta deca koja dođu da volontiraju, mogu nama da budu višestruko korisna. Nažalost, ako finansijska situacija ne dozvoljava, čak ni džeparac i neki obavezne putne troškove, koje smo mi našim volonterima uvek davali, mi naprosto volontere ne primamo, završava Anđela Ognjanović.
U biblioteci postoji tim za programe – na čelu sa direktorkom i organizatorom programa Milošem Milojevićem.
- Mi tražimo što više načina da privučemo publiku, a naravno i ako imaju u digitalnim prostorima, medijima načina da se informišu o našim događajima, to je, dakle, još jedan put kako publika može doći do određenih saznanja. Ja sam tu u organizaciji koji organizuje sve te dolaske, a što se tiče samog uređivanja, tu nekolicina nas daje predloge šta bismo mogli, i odlučujemo zajedno, navodi organizator programa Miloš Milojević.
U februaru je bilo održano obležavanje 90 godina od rođenja pesnika Branka Miljkovića, te je bilo realizovano predavanje profesorke Jelene Mladenović sa niškog Univerziteta. Pored toga, svake godine galerijski prostor nudi raznovrsnost programa.
- Krajem juna smo imali gostovanje Steva Grabovca i predstavljanje njegovog romana ,,Poslije zabave’’. To je roman koji je već nagarđivan, ne samo NIN-ovom nagradom, već i nagradom ,,Vladan Desnica’’, koju dodeljuje Narodna biblioteka Srbije. Zatim smo imali predstavljanje zbornika ,,Radovi na putu’’, zbornik radova na delu Slobodana Pavićevića, a biblioteka je izdavač ovog zbornika. Maj je obeležio Sajam knjiga, gde smo imali lepa gostovanja Vladana Matijevića i Muharema Bazdulja, zatim su bile izložbe, što je i tradicionalno – svake godine imamo izložbu studenata FILUM-a sa grafičkog odseka, objašnjava Milojević.
Kada se govori o uslovima rada u samoj digitalizaciji, problem predstavlja manjak osoblja i platforma na kojoj se skladišti potrebna građa.
- Problem predstavlja platforma na kojoj bismo mogli da skladišimo tu digitalnu građu. To je nešto što je bibliotekama prepušteno da rade na svoju ruku i da se same snađu u tom smislu. Jedan je od velikih problema zato što ako sutradan, recimo, Ministarstvo propiše, odnosno obezbedi jednu zajedničku platformu, na kojoj će moći sve da bude pohranjeno, praktično sav prethodni posao se poništava i jednostavno mora da se krene ispočetka. Digitalizacija je u neku ruku stala, ja očekujem da će to da se promeni kada se bude više znalo na temu toga kako to na najbolji način dostaviti našoj čitalačkoj publici. Drugi problem koji imamo je manjak osoblja koje to radi. Ja radim ovde, sem tog posla digitalizacije, i mnoge druge poslove, tako da mi to dođe usput, priča Nemanja Brkić, diplomirani bibliotekar.
Ove godine je osmišljen projekat koji je uspešno realizovan na čelu sa Anđelom Ognjanović i Nemanjom Brkićem, a to je Virtuelna šetnja kroz izložbe Narodne biblioteke „Vuk Karadžić”. Zadatak ovog projekta je razvijanje jedne celovite platforme čija je svrha pohranjivanje svih bibliotečkih izložbi na jednom mestu. Projektom je obuhvaćena virtuelizacija tri izložbe, koje su smeštene u prostorno autentične ambijente uz zvuke starogadskih melodija, iz vremena Kneza Mihaila Obrenovića, u izvođenju CZNTK ,,Abrašević“ Kragujevac.
Kao i uvek, biblioteka je opskrbljena velikim brojem knjiga, a zaposleni se trude da isprate svačiji ukus. Klasična literatura je umnogome čitana.
- Na prvom mestu knjige za širu čitalačku publiku su od Lusinde Rajli, onda imamo nove naslove Miodraga Majića, pa i Siniše Kovačevića. Mi se trudimo da je to naša nabavna politika da ispratimo svačiji čitalački ukus, i sa tim u vezi nabavna politika biblioteke, pa imamo ovako i naslove klasične literature, koji se dosta čitaju – lektira nam je dosta zastupljena, i gledamo da ispratimo sad naslove za osnovnu i srednju školu, da popunimo fond što se tiče tih naslova koje smo imali i koje nismo imali do sada, pošto se ta lektira u školama često menja, a shodno tome se i mi prilagođavamo, kaže Vladimir Stefanović, bibliotekar i diplomirani filozof.
Dečje odeljenje u okviru Kulturnog leta u gradu organizuje druženje sa mališanima u Velikom parku u sredu, 17. jula u periodu od 10 do 12 sati.
