Najradosniji hrišćanski praznik, dan Hristovog rođenja, danas proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju julijanski kalendar.
Božić je porodični praznik i ne ide se u posete. U kuću treba da uđe samo položajnik koji simbolično dolazi da bi ukućanima doneo sreću i blagostanje.
Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post.
Na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca.
U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem.
Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.
Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice, koji Crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.
Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.
Pozdravljanje za ovaj praznik je svugde isto: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
Dan ranije, 6. januara, proslavlja se i čestita Badnji dan posebnim pozdravima: „Dobro veče, Badnjače“ i „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“.
Badnji dan je dobio naziv po tome što se uoči Božića u kuću unosi badnjak kome se dodaje dren, jer je među starim Slovenima označavao biljku koja donosi dobro zdravlje svim ukućanima.
Ispred Hramova SPC organizovalo se tradicionalno paljenje badnjaka.