Među onima koji će se prijaviti na konkurs Ministarstva za brigu o selu je i Nenad Antić iz Pirota, koji sa suprugom radi u Mlekarskoj školi u tom gradu na jugoistoku Srbije. Oni su već planirali da kupe kuću na selu, ali nisu imali dovoljno sredstava, pa bi im pomoć države dobrodošla.
- Supruga Jelena, ja i naš sin Dimitrije živimo zajedno sa mojim roditeljima u stanu od 50 kvadrata pa nam je postalo pretesno zbog čega odavno priželjkujemo sopstveni krov nad glavom, kaže Antić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je 28. juna javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, za koje je iz budžeta Srbije izdvojeno oko 4,3 miliona evra.
Kako je objašnjeno, na konkurs mogu da se jave državljani Srbije, sa prebivalištem na teritoriji zemlje, mlađi od 45 godina i bez nekretnine u vlasništvu, a država će finansirati kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u vrednosti do najviše oko 10.000 evra po objektu.
Rok za podnošenje prijava teče do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, najkasnije do 1. novembra ove godine.
Zainteresovani, koji se prijavljuju, sami pronalaze kuće i rešavaju sva pravna pitanja, poput dogovora sa vlasnikom koji je kuću napustio, ali je još poseduje.
Videli priliku da se skuće
Nenad Antić ima 38 godina, supruga Jelena 40, a sedmogodišnji sin Dimitrije je učenik prvog razreda. Antići rade u Mlekarskoj školi u Pirotu.
Antići su u potrazi za sopstvenim krovom, a kuću su već ranije videli.
- Trenutno prikupljam svu papirologiju, a u opštini sam već predao dokumentaciju za procenitelje, kaže Antić.
Kako je objasnio, kuća se nalazi u selu Veliki Suvodol kod Pirota, na placu od 12 ari i potpuno je osposobljena za život.
- Na placu se nalazi 80-100 sadnica voća – jabuka, šljiva, trešanja, višanja… Zamislite, ima i badem. Ono što je najvažnije, kuća je legalizovana, prvi su vlasnici, i dokumentacija je potpuna, što je za konkurs takođe važno, kaže Antić.
On dodaje da mu je po objavljivanju konkursa laknulo, jer sada ima šansu da ostvari svoju želju.
U potrazi za novim krovom nad glavom je i programer Nikola Jovanović iz Beograda koji sa suprugom Ivanom, akademskom slikarkom, prikuplja obimnu dokumentaciju potrebnu za apliciranje na konkurs koji je objavilo Ministarstvo za brigu o selu.
- Već smo pronašli dve kuće, jednu na Vlasinskom jezeru i drugu na Staroj planini koje zadovoljavaju uslove. U Beogradu živimo kao podstanari, oboje mnogo radimo i počinjemo da se gušimo, kaže sagovornik RSE.
Sada intenzivno proverava mogućnost povezivanja na internet, koji mu je neophodan za posao, ali se nada da će i taj problem da razreši.
- Voleli bismo da se angažujemo i kao nastavnici u seoskoj osmogodišnjoj školi. Supruga je u Beogradu predavala likovno i ima pedagoškog iskustva, a ja bih mogao da predajem informatiku, jer pretpostavljam da u tom području nema mnogo kadrova našeg profila, kaže Nikola.
On veruje da bi uz skromnu ušteđevinu koju imaju i sredstva dobijena od države „mogli da se skuće“ i brzo adaptiraju na seoski život.
Zadnja pošta – zatvorena
Prema podacima Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i Geografskog instituta, od ukupno 4.700 sela u Srbiju, ima oko 1.200 napuštenih sela i više od 150.000 kuća u kojima niko ne živi.
U tom odboru uveravaju da je situacija na terenu još dramatičnija, jer je veliki broj sela sa malim brojem, uglavnom staračkih domaćinstava, sa devastiranom infrastrukturom, zatvorenim školama, ambulantama i poštama, slabom elektromrežom, nedostupnim internetom.
Zbog toga je i razumljivo što su mladi ljudi decenijama unazad napuštali svoja sela, kuće i imanja i nepovratno odlazili.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kaže za RSE da se ruralni predeli u Srbiji i dalje „polako i sigurno gase“ i da je poslednji trenutak da se taj višedecenijski proces zaustavi i „točak migracija okrene u suprotnom pravcu“.
„Naš cilj je jednostavan: da pokušamo da zaustavimo proces tako da oni koji su ostali da žive u tim selima vide svoju budućnost u njima, da oni koji su otišli, a nisu zadovoljni životom u gradu, pre svega smeštajem i zaradom, reše da se vrate i pokušaju da prepoznaju svoju budućnost u selima i, na kraju, da mladi ljudi iz urbanih sredina koji imaju smelosti i želje da pokrenu biznis ili da, pomoću novih tehnologija nastave da rade poslove od kuće u selu“, kaže Krkobabić.
Oporavak sela po evropskim standardima
Prema njegovim navodima projekat je osmišljen po ugledu na koncept Lajpciške povelje, koja podrazumeva partnerstvo ruralnog i urbanog dela država i gradova u Evropi do 2030. godine.
„Mi se trudimo da naše mere budu usaglašene sa evropskim, ali i da to bude definisano u zakonu. Hoćemo da znamo precizno koje su obaveze državne blagajne, sa koliko sredstava moraju da intervenišu ka lokalnim zajednicama za rešavanje njihovih osnovnih problema. A ruralne zajednice dovodimo u poziciju da dogovaraju, planiraju i odlučuju, uz obezbeđena sredstva iz državne kase“, objašnjava Krkobabić.
Kako je objasnio, namera države je da pruži mladima ekonomske stimulanse i obezbedi dobre uslove za život i rad.
„Možemo da govorimo i o pozitivnoj diskriminaciji, da, na primer, u ruralnim krajevima smanjimo stopu PDV-a, da ljudi koji tamo otvore firme budu oslobođeni poreza i da plaćaju samo doprinose“, naglasio je Krkobabić.
On napominje da država želi da vrati „ljude od znanja“, poput veterinara, lekara, tehnologa i farmaceuta.
„A možemo da ih vratimo samo ako njihove plate, na primer u Crnoj Travi (opština na jugoistoku Srbije) budu dvostruko veće nego u Beogradu u Domu zdravlja. Samo tako država može da stimuliše ljude da se vrate u ruralne krajeve”, kaže Krkobabić.
Program za povratak i opstanak
Dodaje da je pored ekonomskih, neophodno primeniti i druge mere – obezbediti infrastrukturu, društveni standard i zdravu životnu sredinu.
„Onaj ko želi da se vrati mora da ima lokalni i pristupni put, vodovod, kanalizaciju, širokopojasni internet, napon struje. Ali, takođe i dobar društveni standard, zdravstvenu zaštitu, mogućnost adekvatnog obrazovanja, određene kulturne i sportske sadržaje. I, najvažnije, da povratnici žive u zdravoj životnoj sredini u kojoj se neguju kulturne i prirodne osobenosti jednog kraja“, kaže Krkobabić.
Ministar za brigu o selu kaže da kupovina napuštenih seoskih kuća nije rezervisana samo za mlade parove – povratnike, već i za mlade parove koji još nisu otišli sa sela i koji žive u zajedničkim domaćinstvima sa roditeljima.
- U selima po tri generacije žive pod istim krovom i sva imovina se vodi na najstarijeg člana domaćinstva. Mi želimo da pružimo šansu najmlađim članovima porodice da se osamostale, da im država omogući da se u kući u komšiluku osamostale i zasnuju domaćinstvo, dodao je ministar.
Sa podelom kuća, naveo je, stvara se mogućnost da mladi nastave da privređuju u zajedničkim domaćinstvima, ali da imaju svoj krov nad glavom i da imaju svoje samostalno domaćinstvo.
Crna Trava – primer koji ohrabruje
Država je i ranije na različite načine pokušavala da zaustavi proces migracija seoskog stanovništva, ali bez većeg uspeha i konkretnih rezultata.
U opštini Crna Trava, udaljenoj 330 kilometara jugoistočno od Beograda, tvrde da je iseljavanje stanovništva nasleđen problem koji traje još od kraja Drugog svetskog rata, te da lokalna samouprava pokušava da ga reši.
Zamenik predsednika Opštine Sveta Tošić kaže za RSE da se ta opština sa svega 1.200 stanovnika, grčevito bori za svaki par sa decom, kako bi popravila poražavajuću demografsku strukturu.
- Jasno je da bez dece nema budućnosti i napretka, zbog čega smo fokusirani na povratak parova sa decom. U proteklih nekoliko godina zahvaljujući sopstvenim sredstvima i pomoći države u Crnu Travu se vratilo više porodica iz Smedereva, Negotina, Niša i drugih mesta sa ukupno 21 detetom. Uspeli smo i da zadržimo jednu porodicu sa dvoje dece da se ne iseli u Beograd, kaže Tošić.
U nastojanju da se zaustavi iseljavanje stanovništva iz ovog ruralnog područja opština Crna Trava privodi kraju pripreme za izgradnju zgrade sa 19 stanova za visokoobrazovane kadrove, preduzetnike i porodice sa malom decom koji nameravaju da žive u tom mestu.
- Sredstva od 57 miliona dinara (oko 485.000 evra) su obezbeđena. Država je dala 27 miliona (230.000 evra), a opština iz budžeta obezbedila još 30 miliona (255.000 evra). U toku je tender za izvođača radova i planirano je da zgrada bude gotova do leta 2022. godine, najavljuje Tošić.
Porodice koje se vraćaju u Crnu Travu, pored sopstvenog krova nad glavom, mogu da računaju i na druge benefite, kao što su zaposlenje u lokalnim kompanijama.
- Uglavnom, u svakoj porodici po jedan član ima siguran posao i zaradu, objašnjava Tošić.
On dodaje da Crna Trava i opštine koje se suočavaju sa sličnim problemima, konkurs Ministarstva za brigu o selu vide kao veliku podršku nastojanju za opstanak seoskog područja.
- I kod nas, kao i u drugim delovima Srbije ima mnogo napuštenih kuća i imanja koje bi na taj način mogle da ožive. Verujem da će država ovoga puta istrajati i da će program za preporod sela Srbije podstaći masovniji povratak ljudi u seoska područja, kaže Tošić.
Evropska iskustva
Problem iseljavanja ruralnih područja nije karakterističan samo za Srbiju, jer se sa njima suočava većina evropskih zemalja.
Italija već više od deceniju uspešno nudi kuće u ruralnim krajevima po ceni od jednog evra, a jedino što kupci moraju da urade, jeste da ih renoviraju.
Na prodaju kuća po ceni od jednog franka odlučile su se i lokalne vlasti u Švajcarskoj, u regionu Tićino, na granici sa Italijom.
Umesto prodaje napuštenih kuća, francuske vlasti su se odlučile da u ruralnim predelima prodaju zemljište po ceni od jednog evra po kvadratnom metru. Prema državnim izveštajima ti projekti su izazvali veliko interesovanje.