Kompanija NALED će, osnivanjem Biznis frendli kluba (BFC), dati dodatnu podršku i pomoć opštinama i gradovima u Srbiji koji žele da unaprede svoj rang u sistemu za izdavanje gradjevinskih dozvola, da budu efikasne u završavanju procedura u katastru i poreskim politikama, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Reč je o novom radnom telu NALED-a koje će okupiti gradove i opštine Srbije sa najboljim poslovnim okruženjem, a misija BFC kluba biće da sa najvišim državnim zvaničnicima radi na sprovodjenju reformi u cilju unapredjenja lokalnog ekonomskog razvoja.
Pokretanje Biznis frendli kluba je bilo na dnevnom redu današnje sednice Izvršnog odbora NALED-a koja je održana u Batočini.
Jovanović je rekla novinarima da se podrška BFC-a odnosi na to da opštine celo svoje postupanje upodobe privredi, da „osluškuju šta ona kaže“ i imaju pun fokus na one koji posluju i zapošljavaju da opstanu i u vreme pandemije i budu uspešni i dodatno zapošljavaju.
Ocenila je da je „zadovoljna“ privreda najbolji ambasador za nove investicije.
„U BFC programu – Opštine po meri privrede, značajna stvar je osnivanje kluba, novog programskog tela u okviru NALEDA koje će obuhvatiti sve najuticajnije i najuspešnije predstavnike gradova i opština u Srbiji, gradonačelnici, koji će imati priliku da kroz jednu platformu za dijalog izmedju svih najznačajnijih institucija u našoj državi, strateški utiču na neke reforme u narednom periodu“, rekao je novinarima predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Djokić.
Dodao je da će oni imati mogućnost da pričaju sa ključnim ljudima u državi koji se bave razvojem lokala i ostalima kojima je ta tema bitna.
„Pored toga tu je i umrežavanje izmedju svih donatora, investitora, programske obuke i sve specifične stvari koje su potrebne lokalu da bude na raspolaganju, da mže da dobije od organizacije kao što je obuka radnika lokalne samouprave i slično“, naveo je Djokić.
Na Zapadnom Balkanu ima oko 50 opština i gradova sa sertifikatom BFC, a u Srbiji je uključeno 30-ak lokalnih samouprava.
„BFC program im pomaže da prilagode svoje poslovanje i da budu spremnije za investitore, donatore i umrežavanje. Kada neko razmišlja da li treba i gde da dodje, on sa ovim sertifikatom ima jasnu potvrdu da je sa strane privrede ispunjeno sve što treba da bi se što lakše uključio u poslovanje“, objasnio je Djokić.
Na sednici Izvršnog obora NALED-a pružena je i podrška lokalnom razvoju Batočine, sa ciljem da se ova opština ucrta na mapu investitora i donosilaca odluka.
Kako je najavljeno, NALED želi da promoviše novu industrijsku zonu Žirovnica koja je u pripremi, zajedno sa Lapovom i uz podršku grada Kragujevca.
Na području opštine Batočina invesitori mogu da dobiju zemljište pod povoljnijim uslovima, a zadatak lokalne administracije je da pojednostavi sve procedure iz svoje nadležnosti.
Predsednik opštine Batočina Zdravko Mladenović rekao je novinarima da su investicije „gorući problem“ te opštine i da očekuje podršku NALED-a u privlačenju ulagača i stavljanje u funkciju dve industrijske zone – Žirovnica i Brzan, ukupne površine oko 60 hektara.
„U Brzanu imamo jednog investitora sa manjim pogonom, a u Žirovnici je jedan domaći investitor kupio četiri hektara zemlje i planira početak izgradnje proizvodnog pogona“, rekao je Mladenović.
Mladenović je dodao da se uporedo radi na infrastrukturnom opremanju zona.
Naveo je da je problem u tome što su sve parcele u privatnom vlasništvu što ih je u prethodnom periodu „prilično kočilo“.
Prema rečima Mladenovića, prednost Batočine za investitore je povoljna lokacija zbog blizine Koridora 10, cena zemlje je višestruko niža u odnosu na Kragujevac i druge centre, a investitori su oslobodjeni lokalnih taksa.
Mladenović je ocenio da opštini fali jedan veliki investitor koji će uposliti nekoliko stotina radnika i izrazio uverenje da će takvih ulaganja biti u zoni Žirovnica.
U opštini Batočina čija je realizacija budžeta 320 miliona dinara, od 2016. smanjena je nezaposlenost za 22 odsto.
Mladenović je naveo da je najveći pokretač privrede Batočine kompanija Grah Automotive, uz kamenolom u Straževici kao i manje firme Alurol i Polipak.