Novi mesečni izveštaj RHMZ nam daje ključne informacije, ali da bismo ih razumeli, moramo da uporedimo današnju klimu sa klimom sa sredine 20. veka, piše meteorološkinja Irida Lazić
Kako piše Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) u novom mesečnom biltenu, ovog jula, srednja temperatura vazduha u Srbiji bila je čak 24,9 °C – što ga čini najtoplijim julom od kad postoje merenja za Srbiju, tj. od 1951. godine.
Da bismo razumeli kolika je ovo zapravo brojka, uporedićemo je sa onim što je nekada u Srbiji bio jul, tj. sa normalom za period 1961-1990.
Naime, ako uporedimo brojke koje nudi RHMZ sa istoroijskim podacima sa Digitalnog atlasa klime Srbije, dobijamo rezultat da je ovaj ekstremni jul bio za čak 5,7 °C topliji od normale koja je važila pre samo nekoliko decenija.
U pitanju je ogromno odstupanje kada je u pitanju srednja vrednost, a iza nje se krije, između ostalog, ekstremni toplotni talas koji je u Srbiji trajao otprilike od 8. do 20. jula, u zavisnosti od lokaliteta.
U toku toplotnog talasa, bilo smo svedoci ne samo ekstremno toplim danima sa temperaturama do 40 °C u gradovima širom Srbije (izmerenih u hladu na visini od 2 metra), već i noći koje su bile znatno iznad granice za tropske noći, sa temperaturom koja danima nije padala ispod 20 °C.
Tu se posebno i nažalost izdvaja Vršac, u kojem je 14. jula bila izmerena najviša minimalna temperatura vazduha od kad postoje merenja u Srbiji: tokom te paklene noći, koja se izdvojila kao crvena mrlja u Srbiji zbog pojačanog fenskog efekta jugoistočnog vetra, temperatura nije pala ispod 31,2 °C.
U pitanju je samo vrh ledenog (ili bolje: vrelog) brega kada je u pitanju ovogodišnji jul, koji nam nedvosmisleno pokazuje kako izgleda ekstremno vreme u doba klimatskih promena.
U Beogradu je tokom jula bilo čak 20 tropskih noći
Prvi krivac za ovako vreo jul bio je anticiklon, odnosno polje visokog vazdušnog pritiska koji se tokom jula bio pozicionirao iznad jugoistočnog dela Evrope i Balkana, i onemogućio prodor hladnijeg vazduha sa severa.
Meteorolozi ovakve sisteme šaljivo opisuju kao trome cirkulacione sisteme koji se „parkiraju” iznad nekog područja, pa im treba duži vremenski period da se sklone i omoguće prolaz dinamičnijim sistemima koji donose promenu vremena sa zahlađenjem.
Anticklon možemo opisati kao veliki i težak lonac sa poklopcem koji donosi vedro, suvo i toplo vreme. Ovog jula, taj lonac pratila je i rerna: topao vazduh iz severne Afrike koji je dospeo na područje Balkana i Istočne Evrope preko mediteranske regije i doneo rekordne temperature.
„Sve se uklapa u postojeća meteorološka saznanja… Sve je slično kao ranije u smislu fizičkih procesa koji su doveli do ovog toplotnog talasa, samo je drastično toplije usled klimatskih promena”
Tu se nalazi i jedan važan uvid: ovaj toplotni talas se, naime, ne razlikuje od ostalih ako posmatramo poziciju i razvijenost anticiklona i polja pristiska koji je doveo do toplotnog talasa. Sve u vezi sa njim se uklapa u postojeća meteorološka saznanja; on je „normalan”.
Međutim, on se razlikuje po temperaturnim anomalijama, tj. temperaturnim rekordima koje smo osmotrili. Drugim rečima, sve je slično kao ranije u smislu fizičkih procesa koji su doveli do ovog toplotnog talasa, samo je drastično toplije usled klimatskih promena.
Evo jednog upečatljivog podatka: kako navodi RHMZ, tokom jula, najtoplije mesto u zemlji bio je – Beograd, u kojem je tokom jula prosečna temperatura bila čak 27,6 °C.
Ovako visokoj brojci kumovale su tropske noći, tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 °C, a kojih je u prestonici, usled fenomena urbanog toplotnog ostrva, bilo više nego bilo gde drugde u Srbiji: čak 20 julskih noći bilo je tropsko u Beogradu.
Štaviše, prosečna minimalna temperatura vazduha u Beogradu bila je čak 21,4 °C.
Krivac za ovako ekstremno vreme su klimatske promene, a ne (samo) prirodni procesi kao što je El Ninjo
Kako znamo da su za ovakvo vreme krive klimatske promene, a ne, primera radi, prirodna klimatska varijabilnost (pojave poput javnosti najpoznatijeg El Ninja)?
Mada se radi odgovora na ovo pitanje rade konkretne studije, kao što je ona koju je krajem jula objavila organizacija ClimaMeter, ali odgovor je i činjenica da su ovakva leta predviđena aktuelnim klimatskim modelima, koji za područje Srbije predviđaju češće i intenzivnije toplotne talase, a posebno tokom leta.
Pogledajmo kako se vreme razvijalo u poslednjih godinu dana. Prethodne godine, rekordne temperature na globalnom nivou bile su prouzrokovane kombinovanim efektom El Ninja i klimatskih promena – i što smo više zalazili u drugu polovinu 2023. godine, efekat El Ninja je jačao.
„Nakon maksimuma tokom zime, efekat El Ninja se završio u proleće ove godine, ali klimatske promene nisu i neće, pa tako 2024. pretenduje da bude i toplija od 2023. koja je već bila rekordna”
Kako je tada navela Svetska meteorološka organizacija, efekti El Ninja se najviše osećaju dva do pet meseci posle početka, tj. zagrevanja dela Tihog okeana.
Međutim, opažamo da se temperaturni ekstremi u 2024. nastavljaju, i nižu se jedan za drugim kao perle na ogrlici, što je direktna posledica klimatskih promena: nakon maksimuma tokom zime, efekat El Ninja se završio u proleće ove godine, ali klimatske promene nisu i neće, pa tako 2024. pretenduje da bude i toplija od 2023. koja je već bila rekordna.
Usled emisija gasova sa efektom staklene bašte povećala se ne samo srednja globalna temperatura, već je to dovelo i do većeg zagrevanja na regionalnom nivou, kao i do intenzivnijih i češćih ekstremnih događaja poput toplotnih talasa, suša, poplava i požara.
Mediteranski region, u koji spada i Srbija, jedan je od najugroženijih u svetu kada su u pitanju klimatske promene. Jedan od mnogobrojnih razloga je taj što se upravo ovo područje nalazi pod češćim uticajem anticiklona sa zapada, koji donose više temperature nego što je to bilo predviđeno „starom” klimom, i zaklanjaju nas od prodora hladnijeg vazduha – ovogodišnji jul bio je, drugim rečima, samo ekstreman primer jedne očekivane, i nažalost sve verovatnije pojave.
Jedini dugoročan odgovor na ovakva leta jeste ubrzano smanjenje emisija gasova staklene bašte, odnosno – napuštanje fosilnih goriva.
O autorki
Irida Lazić, doktorantkinja iz oblasti meteoroloških nauka i pasionirana skijašica, zaposlena je kao istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se numeričkim modeliranjem procesa u klimatskom sistemu, sa fokusom na opisivanje interakcija između atmosfere i tla, i na otklanjanje grešaka u rezultatima modela prouzrokovanih ovim interakcijama.