Gorica Dimitrijević učiteljica iz Kragujevca, bolesnoj devojčici davala časove preko „Skajpa“
UČITELjICA Gorica Dimitrijević iz kragujevačke Osnovne škole “Svetozar Marković” pokazala je svojim đacima šta znači biti plemenit! Nije ih naučila samo da pišu i računaju, već im je održala još važniju lekciju, onu o poštovanju, drugarstvu, humanosti…
U odeljenju koje je ova učiteljica nedavno izvela bila je i jedanaestogodišnja Teodora Vranješević, koja je dve godine bila na lečenju u Nemačkoj gde joj je transplantirana kostna srž, zbog teške bolesti s kojom se borila. Posle operacije ona je provela mesece u bolničkoj postelji u inostranstvu, a najgore trenutke je prebrodila baš zahvaljujući ovoj plemenitoj ženi. Učiteljica Gorica je gotovo dve godine, bez trunke dvoumljenja, sve svoje slobodno vreme posvetila maloj Teodori i držala joj individualne časove preko „Skajpa“.
Kontakt sa svojim gradom, školom, nastavom, ali pre svega sa svojim razredom i drugarima, Teodora je sve vreme održavala zahvaljujući dobroti i plemenitosti svoje učiteljice. U zavisnosti od obaveza u školi, ova prosvetna radnica nesebično je odvajala po nekoliko sati i od kuće, video-linkom, Teodori držala nastavu po Nastavnom planu i programu Republike Srbije!
Da su u ovoj priči najmanje važne ocene, pa i lekcije iz udžbenika, potvrdila je i Teodorina mama Nataša. Kako kaže, učiteljica ih je zadivila predanošću i strpljenjem u radu sa Teodorom, i sve to nakon završetka obaveza u školi.
PROČITAJTE I: “Najplemenitiji podvig godine”: Naklon herojima naših dana
– Naša ćerka je propustila treći razred, a na početku četvrtog, nekoliko meseci posle transplantacije i izlaska iz izolacije, učiteljica je predložila da malo uče zajedno – priča mama Nataša. – U tom momentu, Teodora je bila u vrlo lošem zdravstvenom stanju. Nije mogla iz kolica jer je imala atrofiju svih mišića, a što je najgore, bila je bezvoljna i duboko potištena i nesrećna. Odbijala je sve naše pokušaje da je nečim zainteresujemo, ali učiteljici nije mogla da kaže “ne”.
Vremenom su se svakodnevni razgovori, opušteni, uz malo učenja preko „Skajpa“, pretvorili u prave časove. Učiteljica je nabavila belu tablu i krenuli su pravi školski časovi, koji su Teodori bili podstrek da se bori, a kasnije najveća radost i željno iščekivano doba dana.
Gorica Dimitrijević
– Da bismo započele nastavu gradiva za četvrti razred, prvo smo morale da obnovimo čitav treći – priča učiteljica Gorica Dimitrijević za “Novosti”. – Izrazito je draga, mila, lepo vaspitana i pametna devojčica. Zato smo neočekivano brzo savladale nastavu trećeg, i stigle program po kom su tada radili njeni vršnjaci. Često sam se šalila, govoreći Teodori da smo se tako žestoko zaletele da ne samo da smo stigle njene drugare, već smo ih i prestigle. Ispostavilo se da joj je to davalo krila. I obavezno mi je naglašavala da joj ne popuštam.
Teodora je završila razred sa svim peticama! Nastavu je imala svih pet dana, radila kontrolne i pismene zadatke kada i ostali đaci.
Kako učiteljica Gorica kaže, nije bilo teško raditi sa Teodorom, jer je brzo učila i jer su joj njen osmeh i polet sa kojim je radila davali podstrek.
– Na kraju smo svi srećni što smo uspeli da pomognemo Teodori da lakše podnese zdravstvene probleme i svoju odvojenost od porodice, ali i svojih školskih drugara.
NOVAC ZA LEČENjE
TEODORINA bitka za život počela je pre dve i po godine, kada joj je otkrivena akutna mijeloidna leukemija. U humanitarnoj akciji sakupljen je novac za transplantaciju kostne srži u Nemačkoj. Devojčica se u rodni Kragujevac vratila 11. jula, a dva dana kasnije na godišnjicu transplantacije, njeni roditelji Nataša i Bogdan priredili su žurku za ceo Teodorin razred. U poslednjem času stigla je i učiteljica Gorica, koja se ranije vratila sa letovanja u Grčkoj. Htela je da ispuni Teodorinu želju, koju joj je poverila preko sajta, da se odeljenje još jednomo okupi, pre nego što se rastanu i krenu u peti razred.