Svakog leta stranice crne hronike pune vesti o utapanjima po rekama i jezerima širom Srbije, uglavnom dece. Gradski zavod za javno zdravlje Begrada upozorava da utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do pet godina, i jedan je od vodećih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama kod dece.
Gradski zavod za javno zdravlje upozorava građane da u najvećem broju slučajeva utapanje ne izgleda onako kako zamišljamo, a da među stanovništvom postoje mnoge zablude zbog kojih sebe i decu izlažu riziku kada je u pitanju uživanje u vodi.
ZABLUDA 1. Utapanje traje dugo
Ovo je možda jedna od najvećih zabluda o utapanju. Osoba koja se utapa će se boriti za vazduh oko 20 do 60 sekundi. Posle toga, ona više neće biti u mogućnosti da se održava iznad površine vode.
Kada se nađe ispod površine ovo vreme postaje još kraće.
Utapanje može potrajati nekoliko minuta, ali se može dogoditi i za 30 sekundi i manje.
ZABLUDA 2. Utapanje je bučno, osoba će vikati, prskati i privući pažnju
U stvarnosti, to se retko dešava.
Osoba koja se utapa će veoma teško disati, što znači da nije u stanju da pozove pomoć. Glava utopljenika će se naizmenično kretati iznad i ispod površine vode pre potpunog potapanja, što otežava disanje ili govor.
Kako prepoznati osobu u nevolji?
Kada se neko utapa, telo će verovatno uključiti instinktivnu reakciju na utapanje. Ovo su neki od znakova:
• Ruke osobe su ispružene. Kada se aktivira instinktivni odgovor na utapanje, osoba će se boriti da zadrži glavu iznad površine vode tako što će ispružiti ruke u stranu i gurati ih nadole. Ako vidite nekoga sa ispruženim rukama u stranu i licem nadole, moguće je da je u opasnosti.
• Ako se telo osobe pomera vertikalno gore-dole, sa licem blizu ili ispod površine vode, a osoba ne udara nogama ili se ne kreće, to može biti znak utapanja.
• Osoba ostaje bez vazduha. Ovaj znak se može teže uočiti ako ste daleko, ali ako vidite nekoga u vašoj blizini kako ima poteškoća sa disanjem, pitajte ga da li je dobro. Ukoliko ne može da odgovori, definitivno mu je potrebna pomoć.
ZABLUDA 3. Utapanje se dešava samo pod vodom
Kada većina ljudi pomisli na utapanje, pomisli na osobu koja nestaje pod vodom – u bazenu, na jezeru, reci ili moru. Međutim, utapanje može nastati u samo nekoliko centimetara vode u vašem domu. Na primer, potrebno je samo 10 sekundi da se dete potopi u kadici za kupanje.
Takođe postoje i dve vrste utapanja do kojih može doći, a da osoba čak nije ni u vodi. Ove vrste utapanja nisu tako uobičajene kao utapanje pod vodom, ali se mogu dogoditi.
Suvo utapanje: Dešava se kada neko udiše vodu kroz usta ili nos. Voda ne ulazi u pluća, ali izaziva grčenje i stezanje glasnih žica, sprečavajući vazduh, odnosno kiseonik, da dođe do pluća. Znaci suvog utapanja uključuju kašalj, gušenje i povraćanje. Trebalo bi da budu odmah uočljivi – neće se dogoditi iznenada par dana kasnije.
Sekundarno utapanje: komplikacija uzrokovana utapanjem u vodi. Osoba koja je spasena od utapanja može imati vodu u plućima. Tečnost u plućima može iritirati sluznicu pluća, otežati disanje i dovesti do plućnog edema. Iako je sekundarno utapanje retko i čini samo jedan do dva procenta utapanja, važno je na vreme prepoznati znake i simptome i odmah adekvatno reagovati.
Kašalj, bol u grudima i otežano disanje su česti znaci sekundarnog utapanja. Pored navedenih simptoma može se javiti i izrazit umor i pospanost, a kod dece i promena ponašanja i raspoloženja – razdražljivost ili pad energije, što je posledica nedovoljne snabdevenosti mozga kiseonikom.
Svi ovi znaci se mogu drastično pogoršati u roku od 24 časa od prvobitnog incidenta utapanja.
Osoba kod koje primetite znake suvog ili sekundarnog utapanja treba da dobije adekvatnu medicinsku pomoć što je pre moguće!
ZABLUDA 4. Vešti plivači ne mogu da se utope
Dobri plivači se u najvećem broju slučajeva osećaju samouvereno u svakom vodenom okruženju.
Iako posedovanje dobrih plivačkih veština pomaže u bezbednosti u vodi, one ne znače da je utapanje nemoguće. U dve trećine slučajeva, utapanje se dešava upravo kod veštih plivača.
Najčešći razlozi za utapanje dobrih plivača:
Nepredviđeni uslovi vode: Ukoliko plivate u prirodnim vodama, podložni ste promenama vremenskih i vodenih uslova. Struje i podvodni uslovi mogu da ponesu i najjače plivače. Uvek proverite stanje vode pre nego što uđete u jezero, reku, more, okean. Ako niste sigurni kakvi su uslovi, budite veoma oprezni prilikom ulaska i sve vreme boravka u vodi.
Pomračenje svesti u plitkoj vodi: Snažni plivači vole da pomeraju svoje granice kako bi postali bolji.
Uranjanje u vodu i preplivavanje određene udaljenosti bez uzimanja vazduha, su uobičajene vežbe za vešte plivače, ali nose rizik. Nedostatak kiseonika može dovesti do pomračenja i gubitka svesti u plitkoj vodi, dok je osoba pod vodom.
Neočekivana stanja i reakcije organizma: Grčevi u nogama se mogu desiti svakome dok pliva.
Ukoliko grč zadesi plivača u nezgodnom trenutku, možda neće moći da ostane iznad površine dovoljno dugo da se uhvati za nešto.
Druga neočekivana stanja, kao što je nepravilan rad srca, mogu se javiti bilo kome dok pliva.
U ovakvim situacijama jedina pomoć je ukoliko je neko uz vas, zbog čega bi i dobri plivači trebalo da izbegavaju da plivaju sami.
ZABLUDA 5. Sve dok je spasilac u blizini, deca su bezbedna
Spasioci su obučeni da paze na znake utapanja, spasavaju osobu u nevolji i obavljaju reanimaciju.
Roditelji prirodno veruju ovim profesionalcima, ali treba imati u vidu da spasilaca ima malo i da oni moraju da posmatraju čitavo područje, a ne samo vaše dete – njihove oči ne mogu da budu svuda odjednom.
Kako do utapanja može doći vrlo brzo, kod odraslih za samo 60 sekundi, a kod dece za 20 sekundi, ako spasilac gleda u drugi deo bazena ili plaže, moglo bi biti prekasno za spasavanje plivača u nevolji.
Kada vodite svoju decu u bazen ili u prirodnu vodu, uđite s njima u vodu. Na ovaj način možete ih pažljivo posmatrati i odmah ponuditi pomoć ako se nešto desi.
ZABLUDA 6. Kada deca nauče da plivaju nisu im potrebni prsluci za spasavanje
Pošto deca nauče da plivaju verovatno će želeti da prestanu da nose prsluk za spasavanje u i oko vode.
Ukoliko ste zadovoljni plivačkim sposobnostima deteta, možete ga u bazenu koji ima spasioca pustiti da pliva bez prsluka, ali procena je samo na roditelju.
Kada je u pitanju boravak u prirodnoj vodi – bilo da je to jezero, reka, more ili okean – prsluk za spasavanje ne bi trebalo da bude opcija već obaveza. Rizici od utapanja se povećavaju na strmim obalama, na rekama ili dokovima, na mestima gde je voda brza, tamna i hladna, a spasavanje postaje mnogo izazovnije.
Prsluk za spasavanje je važna mera bezbednosti jer pomaže onome ko ga nosi da pluta, obezbeđuje izolaciju u hladnoj vodi i olakšava uočavanje nekoga ko je u nevolji.
Prilikom vožnje čamcem, splavarenja ili plivanja u otvorenim vodama poput reka i jezera, odrasli i deca bi uvek trebalo da nose prsluke za spasavanje. Čamci se mogu prevrnuti i uslovi u vodi se mogu neočekivano promeniti.
ZABLUDA 7. Mišići na rukama će sprečiti utapanje dece
Plutajući rekviziti za ruke, takozvani „mišići“, odličan su alat za pomoć deci da nauče da plivaju. Iako su od pomoći, ne treba ih mešati sa uređajima za spasavanje. Dok se deca igraju i plivaju u vodi, mišići mogu lako da skliznu.
Neki ljudi greškom smatraju da su mišići ekvivalentni prsluku za spasavanje, ali ovo je netačno. Prsluci za spasavanje pokrivaju ceo torzo, a dizajnirani su da korisnika obrnu na leđa u vodi ukoliko se previše umori od plivanja. To znači da osoba može bezbedno da pluta i diše dok pomoć ne stigne. S druge strane, „mišići“ mogu da obrnu onoga ko ih nosi tako da uroni licem u vodu. Dete može da nosi mišiće za ruke i da se utopi.
Konačno, važno je da „mišići“ budu samo privremeno sredstvo za učenje plivanja i da dete što pre nauči kako da pliva i bez njih.
ZABLUDA 8. Rekviziti za vodu poput dušeka će zaštititi decu
Igračke za bazen mogu da održavaju decu na površini, ali ujedno stvaraju iluziju sigurnosti.
Imajte u vidu da igračke za bazen nisu sredstva za spasavanje života. Adekvatan i pravilno postavljen prsluk za spasavanje je najbolji rekvizit za zaštitu na vodi za svakog plivača, ali nijedna od ovih stvari ne bi trebalo da se koristi umesto direktnog nadzora odrasle osobe.
ZABLUDA 9. Alkohol i plivanje – dobra kombinacija za opuštanje
Ljudi na odmoru često konzumiraju različita alkoholna pića pored ili na vodi. Dok sunce, voda i piće zvuče kao dobra kombinacija za opuštanje, alkohol zapravo predstavlja značajan faktor rizika za nastanak utapanja. Pre svega, alkohol smanjuje mentalnu inhibiciju i narušava pravilno rasuđivanje.
Na primer, ako ste pod dejstvom alkohola, možda ćete misliti da je u redu skočiti u reku, jezero ili okean, bez prethodne provere uslova u vodenom okruženju (temperatura vode, postojanje brzaka, struja). Ovu rizičnu odluku verovatno ne biste doneli trezni.
Drugo, alkohol usporava vreme reagovanja i narušava koordinaciju pokreta. Plivanje pod uticajem alkohola i u najmirnijoj vodi može biti opasno. Ono povećava rizik od hipotermije jer alkohol dovodi do širenja krvnih sudova i bržeg gubitka toplote. Pored toga, alkohol može uticati na centar za ravnotežu u unutrašnjem uhu i dovesti do dezorijentisanosti, naročito ukoliko uskočite u hladniju vodu.
Treće, nikada nemojte voziti čamac, niti bilo koje plovilo, ukoliko ste pod uticajem alkohola. Kao što nećete voziti auto na putu u alkoholisanom stanju – ista pravila važe i za vožnju čamca. Vaše usporeno vreme reagovanja i smanjena mentalna inhibicija su opasna kombinacija kada vozite bilo koju vrstu vozila. Trudite se da izbegavate konzumiranje alkohola dok ste na plovilima, bilo kao vozač ili putnik!
Kod svakog petog slučaja utapanja utvrđeno je da je osoba prethodno konzumirala alkohol.
ZABLUDA 10. Deca su bezbedna u bazenu ili plitkoj vodi
Da bi se dete utopilo, dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu se utopiti i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara. Skoro sva utapanja dece, uključujući i ona u plitkoj vodi, su se dogodila u odsustvu aktivnog nadzora odraslih.
Mališani su se utapali u burićima, baštenskim jezercima, koritima, kadama, pa čak i toaletnim šoljama. Držite malu decu van kupatila, osim kada su pod direktnim nadzorom, i ne ostavljajte kante ili burad nepokrivenim. Nikada ne stavljajte malo dete samo u kadi, čak ni na trenutak.
Ukoliko ste sa detetom u vodi, uvek budite pored njega, postarajte se da vam dete uvek bude „na dohvat ruke“.
ZABLUDA 11: Uvek treba da skočite u vodu da biste nekoga spasili
Ukoliko uočite da se neko utapa, a vi se nalazite na obali, preporuka je da mu dobacite nešto kako bi mu pomogli da ostane na površini (poput koluta za spasavanje i sl.) ili da mu pružite ruku ukoliko ste blizu. Uskakanje u vodu može predstavljati rizik po vas ako vas uspaničena osoba povuče sa sobom.
Ukoliko je osoba bez svesti, onda ćete svakako ući u vodu, ali znajte da čak i iskusnim plivačima može biti teško da nekoga izvuku iz vode, tako da uvek pozovite još nekoga da vam pomogne.
Autor: N. V. O
Izvor: N1