Da li je dozvoljeno jednom običnom, politički nepismenom biraču da iznese svoje viđenje formiranja sveopozicionog Saveza i da postavi nekoliko pitanja, a da ne bude optužen, ili bar osumnjičen za tajnu kolaboraciju sa režimom Aleksandra Vučića? I da ne bude diskvalifikovan kao politički idiot koji je, eto, možda i pošten, ali nažalost ništa ne razume i nije u stanju da dokuči viši smisao ovakvog saveza? Da li postoji takva mogućnost u ovom demokratskom bloku, spremnom na dijalog, različitosti i tolike kompromise sa tim različitostima, da se ne protivi ni da u svoj široki zagrljaj primi čak i ekstremne desničare sklone fašističkim idejama?
Dakle, široki opozicioni savez koji će da se formira, biće sastavljen od stranaka demokratske provenijencije, plus Dveri i Demokratska stranka Srbije. Tog se saveza, smatra analitičar i poslanik Đorđe Vukadinović, vlast strašno plaši, pa „preventivno vrišti“ i pokušava da ga dezavuiše, sugerišući da su rogovi u vreći i da neće da se slože.
A šta ako neki mušičavi glasač, koji još nije odustao od svojih bazičnih životnih i civilizacijskih principa i ne vodi se devizom da „cilj opravdava sredstvo“ čak i u ovo doba, smatra da takvog saveza više treba da se plaši sama opozicija, koja sebe još smatra demokratskom?
Zašto?
Pa zato što ne zna kako svojoj deci da objasni da će glasati za savez u kome naslednicima nekad velike Demokratske stranke, na primer, nije problem da prave pakt sa sledbenicima ideje Dimitrija Ljotića, obožavaocima Ratka Mladića, protivnicima abortusa u 21. veku i zagovornicima saveza sa Rusijom? Uzmimo da je tom imaginarnom, politički neosvešćenom glasaču, Boško Obradović čak i simpatičan kad razbija u Skupštini poslanike SNS-a, a Aleksandar Vučić mu, kao čovek bez šarma i duha, uopšte nije simpatičan.
Da li je to dovoljan razlog da zaboravi Obradovićeva bazična politička uverenja i stavove, pa da zaokruži sutra ovaj savez, makar mu se ruka osušila? Zbog čega bi to uradio? Pa kako zbog čega?! Da bi srušio Vučića. Da, i?
Ima li Zoran Lutovac pravo da zakopa sve temeljne principe na kojima su neki drugi ljudi imali pameti, vizije i hrabrosti da osnuju Demokratsku stranku kao proevropsku, građansku i pre svega antifašističku? Dimitrije Ljotić je, ko ne zna, bio fašista. Njegovi ljudi su izvodili decu iz klupa na streljanje u Kragujevcu ’41. Boško Obradović je, kažu oni koji su to uzimali u ruke, bio član uređivačkog odbora sabranih dela Dimitrija Ljotića. Doživeo je da ga za to javno proziva čak i jedan Vojislav Šešelj. Ratka Mladića smatra srpskim junakom. Dalje:
Dveri se zalažu za savez sa Rusijom, a kategorički se protive evropskim integracijama. Obradović se u hrvatskom Nacionalu pita – kakva je razlika ako se glasa za Sašu Jankovića, Vuka Jeremića ili Aleksandra Vučića. Tako se, kaže, glasa da se ništa ne promeni.
I šta se sada događa: osim Jankovića koji se izjasnio da sa Dverima ne može u taj novi opozicioni savez, ostali očigledno tu ne vide nikakav problem. Ni Dragan Đilas (pragmatičan čovek) ni Vuk Jeremić (ozbiljno obrazovan) ni Borko Stefanović (deklarisan kao levičar) ni pomenuti Đorđe Vukadinović, ni Zoran Lutovac kome je palo u deo da vodi Demokratsku stranku. Šta je uopšte zajednički imenitelj članicama ovog saveza? Osim borbe da uzmu vlast od Vučića.
Na neki uvrnuti način, Boško Obradović je izgleda bio u pravu: kakva je onda razlika sutra glasati za ovaj savez, ili za Aleksandra Vučića?
Naš se aktuelni predsednik bar deklarativno zalaže za evropske integracije. Zatim za rešenje kosovskog pitanja. Ne pominje savez sa Rusijom. Sliku na kojoj kači natpis ulice Ratka Mladića najradije bi pojeo. Zabranu abortusa bar dosad nije pominjao.
Ono zbog čega bi ljudi demokratske orijentacije glasali za odlazak Vučića nije samo puka smena vlasti i dolazak saveza koji će tek tad da odlučuje hoće li u Rusiju ili u Evropu, da li je Ratko Mladić ratni zločinac ili heroj i da li je Dimitrije Ljotić fašista ili srpski rodoljub.
Prosto, postoji neka granica, neki bazični životni i civilizacijski principi koje ozbiljni i časni ljudi neće da pogaze („stave u stranu“) ni zbog čega.
Posebno ne zarad vlasti. Ako to nije tako, zašto u savez ne pozvati i Palmu i Vulina? Možda prebegnu, pa su šanse da se pobedi Vučić još veće.
Piše: Biljana Stepanović