Cela Srbija je videla da je jako teško izaći na kraj sa naprednjacima u Narodnoj skupštini, da je gotovo nemoguće doći do reči od Vladimira Orlića i Milenka Jovanova, ili da se po potrebi gase mikrofoni kada vlastima nije po volji. Ista situacija dešava se i na lokalu, ali je kragujevačka opozicija rešila da ode korak dalje i pokaže da je moguće pokazati otpor prema samovolji i jednoumlju naprednjaka. Iako su „samo“ ćutali, uspeli su da ostvare malu pobedu i dokažu naprednjacima da ne mogu da rade baš sve što požele, piše nova.rs
Opozicija u Skupštini grada Kragujevca našla je način da se izbori sa naprednjacima koji ne žele da stave njihov predlog na dnevni red i uporno odbijaju da saslušaju šta druga strana ima da kaže.
Zbog toga su još krajem aprila odlučili da naprave taktiku i „gerilski“ se bore protiv većine koju čini SNS i SPS u Skupštini grada, a u toj borbi su izabrali nesvakidašnje sredstvo – ćutnju.
Odlučili su da se jave za reč, ali da ne govore ništa dok su ispred govornice i to sve u situaciji kada je kvorum za rad minimalan, čime su direktno naterali naprednjake da ceo dan provedu u sali, navodi se u tekstu na Nova rs
Prvog dana proveli su 17 sati u sali, a prema tvrdnjama prisutnih naprednjacima su čak unosili i hranu dok su bili u klupama.
Pošto naprednjaci imaju minimalan kvorum za rad, opoziconari su odlučili da nateraju SNS i SPS da sede u sali celog dana dok se ne izglasaju svi predlozi. Osim toga, opozicija je rešila da se bori tako što će ćutati tokom celog dana i primeniti „filibaster“ – parlamentarnu proceduru u kojoj jedan ili više članova Skupštine produžavaju vreme za raspravu kako bi odložili donošenje odluke.
Revoltirani i nespremni da prate opoziciju, naprednjaci su prekinuli sednicu, da bi je nakon praznika i nastavili. Međutim, opozicija nije ustuknula – ponovo su izabrali ćutnju umesto da govore, ali su naprednjaci promenili taktiku.
Odlučeno je da se skrati dnevni red i to sa početnih 35 tačaka na 13. Opozicija je zbog toga proglasila pobedu i izjavila da je vladajuća većina pokazala da ne može da se nosi sa pritiskom opozicionara.
- Ova gradska vlast SNS-a, SPS-a i 300 Kragujevčana nije mogla za šest meseci da održi jednu jedinu celu redovnu sednicu. Prvi put nisu se pojavili na svojoj sednici, bio je bojkot, drugi put sa 35 tačaka su smanjili na 21, a danas su skinuli 10 tačaka. Oni nisu sposobni da vode jednu seosku mesnu kancelariju, a kamoli grad Kragujevac. Zato proglašavam pobedu jedinstvene opozicije grada Kragujevca, rekao je Sladjan Rakić odbornik Kragujevačke inicijative u Skupštini grada.
I zaista, nije bilo previše ovakvih akcija u parlamentarnoj praksi u Srbiji. Obično su perfomanski uključivali pištaljke, parole ili druge opstrukcije, ali do sada se nije ćutalo da bi se poslala poruka. Nakon više od 3 nedelje koliko su naprednjaci trpeli opoziciju, očigledno je da ima rezultata.
Da je uspeh ostvaren potvrđuje i politikolog Aleksandar Ivković, koji napominje da je očigledno postignut makar jedan cilj, a to je povećanje pažnje i vidljivosti lokalnih problema u Kragujevcu.
- Čak i ja koji nisam iz tog grada sam sada saznao šta opozicija suštinski zamera vlasti, a verovatno za Kragujevčane to ima još veći efekat, poručuje Ivković za Nova.rs.
Istieč da šire gledano, iz najava kragujevačke opozicije možemo da vidimo da će se pokušati sa korišćenjem raznih institucionalnih mehanizama pritisaka na vladajuću većinu u okviru Skupštine grada.
- Pomaže im činjenica da je većina SNS-a dosta tanka nakon izbora u decembru, dok je opozicija vrlo ujedinjena i dobro koordinisana. Čak i da ne uspeju da izdejstvuju sve svoje zahteve, trebalo bi da im se ova „borbenost“ isplati kod glasača na narednim izborima. Prema tome, mislim da je ovo dobar primer i za opoziciju u drugim gradovima, uključujući nakon izbora u junu, zaključuje Ivković.
Ne treba prevideti činjenicu da se kragujevački „lek“ za samovolju naprednjaka može primenjivati jedino u situaciji kada je minimalan kvorum za rad. Tamo gde naprednjaci imaju široku većinu, sužen je manevarski prostor za akcije kojima će se naprednjaci primoravati da čuju i „tišinu“ druge strane.
Ipak, to i nije jedini način, stoga bi opozicionari od Subotice do Kosovske Mitrovice morali da nađu svoje „lekove“ za „orliće“ ili „jovanove“ koji deluju suprotno svim demokratskim standardima.