U drugom delu razgovora sa prof. dr Tatjanom Lazarević, internistkinjom-nefrološkinjom i rukovoditeljkom Urgentnog centra UKC Kragujevac govorili smo o analizama mokraće, o tome da li začinjena hrana utiče na rad bubrega, kao i koliko treba unositi tečnosti u toku dana i da li je važno da obraćamo pažnju na PH vode.
Preporuka je da se jednom godišnje uradi analiza urina koja je samo jedan od pokazatelja rada bubrega, doktorka navodi da je pregled urina jako značajan, a u isto vreme na neki način zanemaren: „Zdravstvena zaštita na primarnom nivou mora da bude sa usmerenom pažnjom na analizu sedimenta urina”.
Prisustvo proteina, to jest albumina kao podvarijante u urinu je izuzetno važan parametar, navodi dr Lazarević.
- Prisustvo proteina u urinu je apsolutno sastavni deo procene bubrežne funkcije ne samo kroz gradiranje pet konvencionalnih stadijuma bubrežne funkcije zbog izlučivanja kreatinina i ostalih završnih produkata metabolizma, kaže sagovornica.
Ona objašnjava da su bubrezi jedna prefinjena mreža kapilara i membrane preko koje se filtrira krv, veličina krvnih sudova u bubrezima je slična veličini krvnih sudova koji hrane velike nerve, te ističe da je onda jasno da kada se takva struktura poremeti i propusti više nego što treba, a ne treba da propušta albumine, da je to važan poremećaj koji kliničarima mnogo znači.
- Zdrav bubreg će izdržati da obezbedi adekvatnu hidriranost i sve funkcije bubrega iako se ne uzime tečnost 12 sati ili će moći da izdrži da ne obezbedi derivaciju, to jest mokrenje zato što može da se adaptira da to prilagodi. Onog momenta kada bubrezi počinju funkcionalno da propadaju oni tu koncentracionu sposobnost imaju dosta limitiranu, naglašava prof. dr Lazarević.
Kada je reč o unošenju različitih namirnica u naš organizam i njihovog delovanja na rad bubrega, doktorka kaže da „ako se osvrnemo na sve ono što bubreg radi, naravno, ne treba mu odmoći”. Ako se dovoljno ne hidriramo, a opteretimo organizam viškom soli, bubrezi rade pod opterećenjem, objašnjava sagovornica.
- Čista, obična voda je ono što obezbeđuje adekvatnu i odgovarajuću hidrataciju, kaže doktorka odgovarajući na pitanje da li je važno da obraćamo pažnju na PH vode.
Ona dodaje da pacijentima preporučuju da dnevni unos vode bude otprilike litar, litar i po više od izmokrene tečnosti, jer se mnogo tečnosti gubi i funkcijom pluća, disanjem i kroz kožu. To je po njenim rečima preporučeni minimum da se ne bi „upalili” signalni sistemi bubrega.
- Dakle, minimum litar i po do dva vode je potrebno uneti, to je opšta preporuka. Nije poželjno ni nalivati se, poznati su i slučajevi trovanja vodom gde se stalnost unutrašnje sredine i sastava elektrolita može poremetiti. Moja preporuka za sve je umerenost i dovoljnost, to su dve obične reči koje mnogo znače, zaključuje prof. dr Tatjana Lazarević.