Najštetniji aditivi koji se mogu naći u proizvodima koje svakodnevno konzumiramo su titan-dioksid (E171), aspartam (veštački zaslađivač), koji je potencijalno kancerogen, a zatim nitriti i nitrati, konzervansi koji se dodaju najviše u suhomesnate proizvode, kao i u sireve i riblje proizvode. Takođe, i acesulfam K koji se može naći u kapima protiv grčeva kod beba, a treba izbegavati i mononatrijum glutaminat, objašnjava u prvom delu našeg razgovora Hristina Lazarević Milošević, magistarka farmacije u službi prirode i zdravlja.
Za našu gošću važi ona stara „zdravlje na usta ulazi”, a okupljenoj zajednici oko profila Health and more i aplikacije „Izbegni aditive” prenosi različita znanja o zdravoj hrani, dobrim navikama i vraćanju prirodi.
Sa timom je napravila besplatnu aplikaciju „Izbegni aditive” koju koristi 80.000 ljudi. Pretraživanje u aplikaciji je jednostavno, unese se oznaka aditiva i po principu „semafor metode” aplikacija izbaci da li je aditiv opasan, srednje opasan ili je potpuno bezbedan. Pored toga, aplikacija nudi i zdrave preporuke koje se odnose na hranu, kozmetiku, suplemente i sredstva za čišćenje, jer kako kaže sagovornica „mi možemo zdravije”.
- U pitanju je edukativna aplikacija besplatna za građane naše zemlje, a njena cela svrha je da potrošačima u prodavnici na brz i jednostavan način prikaže neke potencijalne hemijske supstance koje se inače nalaze u našoj hrani. Kada kažem hemijske supstance u hrani, mnogi pomisle zar stvarno to postoji u našoj hrani, ali postoji, kaže sagovornica.
Hristina na primeru supe iz kesice objašnjava dati problem, jer kako kaže, mnogi pomisle da rade nešto dobro za dete ukoliko mu daju da to jede.
- Ako okrenete i pogledate sastav te supice koju kupite u prodavnici, veoma često će naići na hrpu hemijskih supstanci, aditiva koji su dodati da bi se postigao lep ukus koji nas navodi da opet odemo u prodavnicu i kupimo tu supicu umesto da je pripremimo onako kako su to radile naše bake, ističe ona.
Objašnjava da je mali procenat povrća u datim supama, a da su sve ostalo pojačivači ukusa poput mononatrijum glutaminata. Mnogi pojačivači ukusa stvaraju zavisnost, jer interaguju sa našim neuronima u mozgu i navode nas da kažemo „ja hoću ovo opet”. Sagovornica kaže da to nisu supstance koje se nalaze samo u pomenutim supama, već i u čipsevima, smokijima i mnogim suhomesnatim prozivodima.
Ona se osvrće i na kozmetiku pa skreće pažnju na etil-paraben, metil-paraben, propil-paraben, te da proizvode sa ovim supstancama treba izbegavati.
- Parfemi koji se dodaju u kreme veoma često su hormonski disruptori, to znači da kada na primer mlade devojke nanose te hemijske disruptore na kožu, onda je velika verovatnoća da ta devojka razvije insulinsku rezistenciju, policistične jajnike, poremećaj štitaste žlezde i sl, navodi Hristina Lazarević Milošević.
Ona naglašava da je u Srbiji svest o čistoj hrani na jako lošem nivou, te da ljudi nemaju naviku da pročitaju sastav proizvoda.
- Ljudi nisu ni svesni da neke gumene bombone mogu da sadrže supsatnce koje mogu da izazovu hiperaktivnost ili poremećaj pažnje kod dece. Zakon nalaže da se to napiše na proizvodu, ali jako mali broj roditelja zna za to ili okrene proizvod da pročita šta daje svom detetu, objašnjava sagovornica.
Hristina naglašava da u našoj zemlji nisu samo problem prerađene namirnice, već i voće i povrće koje se prska. Ona daje primer jabuke za koju kaže da jeste zdrava, ali ne ona hibridna sorta koja se tretira 32 puta u toku godinu dana.
Hristina Lazarević Milošević govorila je i o imunitetu, zdravim namirnicama, melemu protiv kašlja, a o svemu tome se možete informisati u drugom delu emisije Na Zdravlje koja će se emitovati u nedelju, 28. aprila u 12 časova.