Srbija se nalazi visoko pozicionira kada je reč o obolevanju od kardiovaskularnih bolesti, kardiovaskularne bolesti predstavljaju najvećeg svetskog ubicu, a među njima najčešći su srčani udari.
- Mi smo zemlja sa jako visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti i zemlja sa jako prisutnim faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti, ističe današnji gost emisije Na Zdravlje, doktor Vladimir Zdravković, rukovodilac Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra.
Na prstima jedne ruke mogu se nabrojati glavni rizikofaktori, a to su dijabetes, duvan, hipertenzija, nasleđe ili genetika, kao i povišene vrednosti masnoće u krvi: „To su ubice koje naprave na kraju ozbiljan događaj kao što je infarkt srca”, navodi dr Zdravković.
Jedan od glavnih faktora rizika je povišen krvni pritisak, a doktor kaže da je hipertenzija najmasovnija nezarazna bolest na svetu koja se ne prepoznaje i ne leči u pravom trenutku.
Napominje nužnost uzimanja redovne terapije i sve one slučajeve kada nije tako:
- Neki ljudi veruju da se radi o nekoj infektivnoj bolesti kao što je grip, pa misle da u nekom periodu kada su izmerili pritisak mogu da uzimaju terapiju, a onda kada vide da se taj pritisak stabilizuje, a stabilizuje se zato što pije lekove, prestane da ih uzima, jer smatra da onda ima normalan pritisak.
Ističe da je bitno da se ljudi edukuju i da znaju da je hipertenzija doživotna, može se korigovati promenom stila života, ali to ne znači da se terapija ne uzima. Dr Zdravković naglašava da referentne vrednosti krvnog pritiska ne važe za sve.
- Neke subpopulacije zahtevaju niže vrednosti krvnog pritiska kao normalne, kao što su dijabetičari, na 130, 135, nisu sve vrednosti onakve kakve ih ljudi vide negde na televiziji, u novinama ili im napišu iz neke zvanične ustanove.
Doktor kaže da se takozvana „hipertenzija belog mantila”, odnosno ona koja se javlja pri susretu sa lekarom, već uključuje u hipertenziju, jer su to oni ljudi koji će je vrlo brzo razviti.
Kod pritiska koji varira neophodno je korigovati terapiju, ali je ne isključivati, objašnjava sagovornik.
Kada je reč o povišenim vrednostima masnoće u krvi, doktor kaže da su frapantni podaci da adekvatnu terapiju za masnoću pije manje od deset posto ljudi.
- Što je LDL, to jest loš holesterol, viši u krvi, više ga ima, veća je mogućnost da će otići tamo gde ne treba da ode i da napravi problem, ističe dr Zdravković.
On opet napominje da referentne vrednosti masnoće u krvi ne važe za svakog pojedinca isto, jer kako objašnjava, one važi za opštu populaciju koja „nije imala događaj, nije imala infarkt, šlog”. Za takvu grupu pacijenata te vrednosti LDL moraju da budu mnogo niže od onoga što se može pročitati.
Pored rizikofaktora, doktor Zdravković, rukovodilac Klinike za kardiologiju UKC-a, objasnio je i šta je srčana slabost. Naveo je da se u okviru Kliničkog centra trude da broj pacijenata sa srčanom slabošću bude sve manji, a to postižu brzom reakcijom i adekvatnim zbrinjavanjem pacijenta posle infarkta miokarda.
Kada se ljudi jave kasno, ne prepoznaju bol u grudima na vreme, onda se dešava srčana slabost, objašnjava sagovornik. Srčanu slabost ne mora da izazove samo infarkt, mogu da je izazovu i virusne infekcije koje napadaju srčani mišić, kao i teške strukturne bolesti.
- Srčana slabost nije bolest, već stanje, koje uglavnom nastaje posle mnogih kardiovaskularnih bolesti i onda naše srce, kao jedna pumpa, umesto da istisne nešto u velikoj količini, ono je slabo, polako se kontrahuje, ne izbacije dovoljno krvi, navodi doktor Zdravković.
O razvoju interventne kardiologije i njenom značaju, izdvaja: „Interventna kardiologija, stentovi za koje su ljudi čuli, produžila je životni vek svetu tri godine. Dakle, ove intervencije su napravile da ljudi žive tri godine više”.