- Rani razvoj dece nam je jako bitan za kasnije formiranje, roditelji moraju da obrate pažnju na taj period, jer ako propuste, onda sve što dalje dolazi, teže je da se ispravi. Oni treba da se obrate defektologu, logopoedu, nekom od stručnjaka u onom trenutku kada vide bilo koje odstupanje, ističe naša sagovornica.
O ranom razvoju dece i problemima koji se u tom periodu javljaju u novoj emisiji Na Zdravlje razgovarali smo sa Svetlanom Božović, master defektološkinjom i rukovoditeljkom Bamboo Center of Development.
Bamboo Centar koji Svetlana vodi blisko sarađuje sa Udruženjem „Sidro”, ono je oformljeno od strane jedne mame koja ima dete sa smetnjama u razvoju, veliki je broj roditelja koji su okupljeni u ovoj zajednici, ističe Svetlana. Kaže da se često dešava da se roditelji osećaju izolovano, da nemaju podršku, kao i da im je neprijatno u raznim situacijima, te se u ovakvim grupama mogu osloboditi.
Defektološkinja Božović navodi da je važno da se postepeno prati razvoj deteta, od motorike, da li dete sedi, da li puzi, da li stoji, kada je prohodalo, do toga da li je brbljalo, kada se pojavila prva reč, da li se formirala rečenica do druge godine, sve to, kaže, moramo kao roditelji pažljivo da pratimo.
Ističe i značaj socijalnog razvoja dece i njihove povezanosti sa drugom:
- Da li je zainteresovano za drugu decu, da li ima svoju igru, da li je zainteresovano za ljude iz svog okruženja, da li ih prepoznaje i kako reaguje na njih. Takođe, prati se i senzorna motorika – osetljivost na neke materijale, rekacije na određeni zvuk, da li detetu na primer smeta buka ili ne, a na sve to nadovezuje se i kognitivni razvoj deteta, kaže Božović.
Kao veliki problem današnjice izdvaja uticaj ekrena na dečji razvoj, kao i to da konstantno radi na osvešćivanju.
- Telefoni nam jako loše utiču na decu, deca gledaju u telefone pred spavanje, dok jedu, dok se igraju, u praku, na plaži, oni su prisutni svuda. Do druge godine dete ne treba izlagati bilo kakvoj vrsti ekranizacije, jako je bitno da se dete razvija u svakodnevnom okruženju, jer dok gleda u telefon ono nema predstavu šta se dešava oko njega. Izgubi svest o svemu i ulazi u taj imaginarni svet koji je šaren, pun raznih glasova, i onda kada se detetu obratimo i želimo da ga vratimo u realni svet, njemu je dosadan „naš svet”.
Defektološkinja naglašava koliko se brzo dete navikne na ekran i na neki način postane zavisno, te da se govori o uvođenju dijagnoze ekranizacije.
Sagovornica objašnjava da se u Bamboo razvojnom centru rade brojni tretmani, od redukacije psihomotorike, do neurofeedback tretmana i muzikoterapije, a na zvaničnom instagram profilu @bamboo_bcd u okviru korisnog i raznovrsnog sadržaja nalaze se i kratki video-zapisi za svu decu koja imaju problem sa sluhom.
Svetlana Božović je sa svojom koleginicom Tijanom Milovanović osmislila prvu društvenu igru inkluzivnog karaktera, koja u svojoj osnovi omogućava učenje delova tela. Glavni junaci igre, Luka i Mia, uče delove tela, a vežbaju i memoriju, brojeve, odrađuju brojne zadatke različitog nivoa. Dve godine su radile na njoj, osmišljavanje pitanja podrazumevalo je da se igra prilagodi svakom detetu, kako deci sa smetnjama u razvoju, tako i deci tipične populacije.
- Garantujem da kada savladaju sve te zadatke da je dete savladalo ozbiljnu redukaciju psihomotorike i da su ozbiljne stvari usvojene, ističe sagovornica.
Kao glavnu preporuku Božović navodi da se roditelji oslobode straha kada treba da se obrate stučnjacima: „Zamolila bih sve roditelje da se obrate, da vide da li razvoj teče dobro, nije pogrešno odvesti dete kod defektologa, ne znači da mu nešto, kako oni kažu, fali.”