Doprinos naših profesora svetskoj nauci plod je i sveukupnog ambijenta na Univerzitetu u Kragujevcu, kaže rektor Nenad Filipović.
Po oceni organizacije „Tajms hajer edukejšen”, koja od 2004. vrednuje rad najuticajnijih naučnoobrazovnih ustanova u svetu, Univerzitet u Kragujevcu je najbolji srpski univerzitet u 2022. godini. Među 1.800 univerziteta koje boduje THE, Kragujevački univerzitet je svrstan u grupu visokoškolskih ustanova koje se nalaze između 501. i 600. mesta.
THE vrednuje rad u oblastima nastave, istraživanja, prenosa znanja i međunarodne perspektive, a Univerzitet u Kragujevcu je već četiri godine visoko pozicioniran i na Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta, na kojoj se, pre svih zahvaljujući profesorima matematike i istraživačima na polju kliničke medicine, nalazi između 201. i 300. mesta.
Najbolji kragujevački profesori zauzimaju visoke pozicije i na Stanford listi, koja vrednuje rad dva posto najboljih svetskih naučnika, odnosno 100.000 istraživača raspoređenih u 22 naučne oblasti.
Na Stanford listi, koju pravi Univerzitet Stanford u Kaliforniji, nalazi se 15 profesora Kragujevačkog univerziteta. Sa Prirodno-matematičkog fakulteta dolaze profesori Ivan Gutman, Boris Furtula, Branislav Ranković, Marijana Kosanić i Svetislav Savović, a na Fakultetu medicinskih nauka nastavu drže profesori Mihajlo Jakovljević, Vladislav Volarević, Milena Ilić, Vladimir Jurišić, Branislav Jeremić i Slobodan Janković. Na Stanford listi su i Vladimir Stojanović sa Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, te Zoran Marković sa Instituta za informacione tehnologije.
Takođe, na Stanford listi je i i rektor Kragujevačkog univerziteta Nenad Filipović, kao i njegov pokojni kolega sa Fakulteta inženjerskih nauka Milorad Bojić. Univerzitet Stanford vrednuje pojedinačna naučna dostignuća, pre svega broj samostalnih naučnih radova i citiranost pojedinih istraživača koji se nalaze na čelu naučnih timova.
Profesori Gutman, Jeremić, Jakovljević, Janković i Bojić svrstani su na Stanford listu i po ukupnom karijernom učinku, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.
- Doprinos naših profesora svetskoj nauci plod je i sveukupnog ambijenta na Univerzitetu u Kragujevcu. Tu plodotvornu klimu koju godinama stvaramo karakteriše težnja kao stvaranju još boljih uslova za naučnoistraživački i inovativni rad na svim fakultetima, kaže za „Politiku” rektor Filipović.
Kragujevački univerzitet nedavno je dobio i Erazmus povelju koju za učinak na polju međunarodne saradnje dodeljuje Evropska komisija. Povelja važi do 2027. godine i predstavlja svojevrsnu potvrdu za ostvarene rezultate na polju saradnje sa naučnoobrazovnim ustanovama u svetu. Za angažman u ovoj ovlasti Kragujevački univerzitet je od Evropske komisije dobio maksimalnih 100 bodova.
- Kragujevački univerzitet je važan deo mreže najboljih svetskih univerziteta i trudi se da dostojno reprezentuje nacionalna dostignuća. Posebnu pažnju posvećujemo razvoju mladih istraživača kojima rešavamo i stambena pitanja, uz pomoć države sa kojom radimo na završetku centara izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija. Objekat bi trebalo da bude gotov do leta, posle čega predstoji nabavka opreme, navodi rektor Filipović.
Univerzitet u Kragujevcu, osnovan 1976. godine, danas čini 12 fakulteta na kojima studira oko 20. 000 studenata, a važan deo ove naučne ustanove su Institut za informacione tehnologije i Univerzitetska biblioteka.