Nakon što je juče gradski odbor Demokratske stranke u Kragujevcu saopštio da se zgrada Stare pošte se iseljava u potpunosti, dok će iz Nove pošte samo šalterska služba u prizemlju i dalje biti na usluzi građanima, a sve druge službe se iseljavaju iz zgrade, otvorilo se i pitanje jesu li te zgrade, zaista, simboli grada.
Istoričar Boriša Radovanović u knjizi Stari Kragujevac piše da se na mestu današnje Pošte u Kragujevcu nalazio hotel „Takovo“, jedan od najvećih i najuglednijih hotela u Šumadiji krajem XIX i početkom XX veka.
Zgradu hotela podigao je hotelijer Simeon Stepić, a hotel je vodio njegov sin Miloje, koji je jedno vreme živeo u Americi. Hotel je podignut 1887. godine, na mestu gde je ranije postojao turski karavan-seraj. Zgrada hotela ubrajala se među najlepše objekte provincijske arhitekture u XIX veku. Hotel je nosio ime po varošici u Šumadiji gde je knez Miloš Obrenović 11. aprila 1815. godine (na Cveti) započeo Drugi srpski ustanak.
Hotel je imao salu za ručavanje, salu za koncerte i balove, kafanu, koja je bila pokrivena staklom. Hotelske sobe pravljene za otmene i probrane goste, bile su primereno održavane, a besprekorno i kulturno držanje posluge davali su ovom hotelu evropski nivo.
Gosti ovog hotela bili su ugledne ličnosti. Tako je potrebu Kragujevčana, a i stranaca koji su krajem XIX i u prvim decenijama XX veka navraćali u varoš, u punoj meri zadovoljavao ovaj hotel. Hotel su 1894. godine uzeli u zakup hotelijeri Karabegović i Đuričić. Svoje prostorije imalo je u hotelu društvo „Sloga“, koje je tu krajem XIX veka davalo i predstave.
Hotelske prostorije služile su za sastanke i poslovne razgovore, a sale izdavane za održavanje predstava, priredbi, zabava, balova, igranki i drugih javnih skupova. Jedan od najvećih balova u prostorijama ovog zdanja svakako je „Veliki kostim-bal“, koji je 20. januara 1896. godine priredilo pozorište Sloga.
Požar koji je u noći između 1. i 2. maja 1909. godine izbio u hotelu, dosta je oštetio zgradu hotela. Prema rečima hroničara, za nepunih 20 minuta vatra je zahvatila čitav hotel. Čitav hotelski krov, koji je bio sagrađen od dasaka i zatopljen terom i asfaltom, a pokriven plehom, bio je u plamenu, prodirući dole po sobama. Bunovni gosti onako goli skakali su iz kreveta i begali na ulicu.
Zgrada hotela je posle izvesnog vremena restaurisana. U tom periodu, pred Prvi svetski rat, hotel beleži najlepše stranice svoje istorije. Godine 1911. u prostorijama hotela otvorio je Naum Kostić bioskop, koji je pored večernjih davao i dnevne predstave. U prostorijama hotela 13. maja 1912. godine priredila je Kragujevačka dobrovoljna požarna družina „Veliku jubilarnu zabavu sa igrankom“, povodom 25 godina postojanja. Mnoga društva, varijetske trupe, političke partije, razne organizacije koje su delovale u varoši koristile su prostorije hotela. Kao jedan od najvećih i najreprezentativnijih hotela u varoši, bio je idealno mesto za sastanke ljubavnih parova koji su tu dolazili iz okoline.
Stranci koji su tih godina posećivali Kragujevac, puni su hvale za ovo zdanje „kockastog“ oblika. Hotel je bio tako uređen „da bi mu mogla pozavideti mnogi provinsijski hoteli u Nemačkoj“, zabeležio je jedan Nemac. Veliko kube na krovu zgrade i dva manja na uglovima ukrašavali su čitavo zdanje. Na vrhu srednjeg kubeta nalazila se ljudska figura sa ispruženom rukom u koju bi gazda hotela stavljao državnu zastavu u vreme državnih praznika ili svetkovina.