Treća Međunarodna likovna kolonija „Iskra sunca u decembru” (zbog korone dozvoljene su sve varijabile) održava se u Centru za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom „Iskra” od 22. do 25. avgusta. Organizator Udruženje likovnih umetnika Kragujevac „KULT” na ovogodišnjoj likovnoj koloniji okupilo je 20 učesnika likovnih umetnika: slikara, vajara, duborezaca, likovnih kritičara, profesora akademija… iz pet zemalja Rusije, Ukrajine, Izraela, Crne Gore i Srbije.
– Zbog pandemije, po broju učesnika i iz kojih sve zemalja dolaze, ovo je jedna od najvećih likovnih kolonija organizovanih u Srbiji ove godine, ističe, ne bez ponosa, Verica Rakita, ispred organizatora iz kragujevačkog „KULTA”.
Ono što ovu likovnu koloniju razlikuje od mnogih drugih, sličnih manifestacija je njen humanitarni karakter. Zbog toga se i organizuje u „Iskri” ali to nije jednina vrsta saradnje na tom planu. Posle svake kolonije organizuje se izložba odabranih radova (do sada su izlagani u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić”) ali i aukcija u humanitarne svrhe svakog 3. decembra na Međunarodni dan osba sa invaliditeom. Sav prihod sa aukcije namenjen je za kupovinu medicinskih pomagala.
Ove godine u pomoć dovođenja tolikog broja umetnika „sa strane” (iz Rusije) uključilo se i Udruženje prijatelja Rusije „Svet” iz Kragujevca.
– Sve vreme radimo na tom segmentu „međunarodne saradnje” i da nađu likovnu kolinuju izdvojimo iz okvira standardnih na našem području, kaže Sandra Božović iz „KULTA”.
Prvi put na koloniji (ali ne i u Srbiji, ima kuću u okolini Kraljeva) je izraelsku umetnik ruskog porekla Jakov Jagudajev. Za ovu koliniju je čuo preko društvenih mreža i onih „još starijih” od prjatelja.
– Na koloniji nema mnogo ljudi „okolo”, posmatrača koji uvek prate ovakve manifestacije, publike… Verovatno je i korona razlog tome, zaključuje on, dodajući da mu se ne samo u Kragujevcu već i u Srbiji sviđa što su ljudi opušteni, slobodni i što se trude da sačuvaju ne samo svoju kulturu i umetnost nego i tradiciju i svakodnevni život.
Da likovne kolonije ne potiču od danas, profesorski, kao što i dolikuje, podseća Zdravko Vučinić, slikar, istoričar umetnosti i likovni kritičar iz Beograda napominjući da je još 1905. godine Nadežda Petrović „izveštavala” sa jedne takve međunarodne manifestacije organizovane u Sićevu.
Od tada, po njemu je održano bezbroj sličnih smotri sa više i manje uspeha ali je malo onih koje su žavilevele i profilisale se u našoj lokovnoj svakodnevici. Nada se da je ova jedna od njih i drago mu je što već zadobija status – tradicionalne.
– Ovaj saziv je uspeo da okupi relevantne umetnike svih generacija a neki od njih su već uspeli i da se upišu u istoriju slikarstva. Organizacija je omugućila slikarima efektan rad i ne mali broj značajnih dela ostaće iza nje da obogati mesto u kojem se održava, tvrdi on, naglašavajući da je ovu koloniju u svakom slučaju „treba podržati kako bi ona i nadalje postojala i razvijala se radi naše kulture u celini.
Nije zgoreg napomenuti da je ovu njegovu natuknicu donekle prepoznao i Grad Kragujevac (kao pokrovitelj kolonije), brojni sponzori i SPD „Radnički” (kao partner u projektu) koji gazduje Centrom „Iskra”.
Vučinić je bio na bezbroj kolonija ali ovu u Kragujevcu po njemu izdvaja više segmenata: ambijent u kome se umetnici nalaze, živopisno i inspirativno okruženje i besprekorna organizacija – a, sve to pomaže slikarima na njoj da se bukvalno osećaju „kao u svojim ateljeima” i stvaraju kvalitetna likovna dela. Ovu tezu potvrđuje činjenica da je uobičajena praksa učesnika kolonija da organizatoru ostave po dva dela a na ovoj kragujevačkoj umetnici su ostavili već najmanje po tri (a, neki čak i šest).
I na gošću iz ukrajinskog Harkova Elenu Litvinovu, koja je po prvi put u Kragujevcu, dobar utisak je ostavilo baš to što ova kolonija u svom sazivu gostiju objedinjava umetnike različitih generacija, stilova, poetika… i što otvoreno, svakodnevno među sobom razmenju savete, iskustva, profesionalna ali i životna razmišljanja ne samo o slikarstvu.
– Ovde nema granica kao na „zvaničnim likovnim scenama”. Atmosfera je opuštena i student može slobodno da iznese profesoru akademije svoje mišljenje, što nije baš često slučaj iskrena je ona, dodajući da je na kragujevačkoj Likovnoj koloniji „KULTA” akumulirala toliko inspiracije koja će je držati najmanje godinu-dve i shvatila da se „ne slika i stvara raciom – već samo srcem i dušom”.
– Manje razmišljanja više osećanja, zaklučuje ona, kojoj se u Kragujevcu toliko dopalo da ne krije da bi „sa velikim zadovoljstvom ostala da živi i radi kod nas”. Možda joj se ta želja i ispuni.
A, već pada veče i vreme je za druženje i pesmu. Od slikara na koloniji čujemo da je za to zadužena Ksenija Zlatković (udato) iz Rusije (sada iz Požege) koja nije samo majstor likovne već i muzičke i pesničke umetnosti.
Foto: Udrženje likovnih umetnika Kragujevca „KULT” (Ana Mutavdžić)