Devedeste godine 20. veka ostale su zapamćene kao period apatije i beznađa. U Kragujevcu, tadašnjem industrijskom centru, vladalo je siromaštvo, u fabrikama su plate kasnile, radnici su živeli bez perspektive. U knjizi “Oružari – sindikalna borba” Zoran Radovanović opisuje protest radnika vojne fabrike, pokreta koji je “oslobodio građane Srbije”.
- Kragujevac je pre tri decenije bio centar industrije, “prestonica Šumadije”, i samim tim predstavljao je opasnost za tadašnju vlast. Iako je vladajući režim toga perioda bio čvrt i okrutan, opozicija našeg grada bila je jaka i podržavala je pokrete radnika koji su se borili za svoja prava, rekao je Dragan Ilić, lider sindikata “Zastava oružje”, u emisiji Na Glasu našeg portala.
- Radnici vojne fabrike se gotovo od njenog osnivanja, 1853. godine kontinuirano bore za svoja prava. Njihova borba predstavlja jedan od najstarijih pokreta za radnička prava na Balkanu. Ovaj “dah prošlosti” je obavezivao radnike fabrike i preko čitav vek kasnije da nastave borbu onda kada se propast za privredu Srbije nazirala, kaže Ilić.
- Protesti koji su obeležili poslednje tri decenije, sa početkom u 1996. godini su fokus knjge. Skupu od 7 hiljada radnika vojne fabrike, pridružile su se hiljade nezadovoljnih građana koji su bii željni promene, i time utemeljili put ka promenama koje će kulminirati 5. oktobra 2000. godine, navodi Zoran Radovanović.
Zoran Radovanović smatra da ovakav istorijski događaj teško može da se ponovi danas.
- Zemlja je 90-ih godina bila izolovana, “ljudi su jedino u promenama videlu nadu”, navodi on. Danas mladi masovno odlaze iz države, dok se oni koji ostaju prilagođavaju. Danas postoje pokušaji dekomponovanja vojne fabrike u Kragujevcu. Međutim, ova fabrika, jedno od najstarijih industrijskih preduzeća na Balkanu mora opstati, a u tome će ”imati podršku javnosti, kompletnog Kragujevca”, poručuje Zoran Radovanović