Na današnji dan 1830. godine u Kragujevcu je održana Velika narodna skupština. Prema naredbi knjaza Miloša nahijskim starešinama, u celoj zemlji je bio izvršen izbor skupštinara i to je bio prvi slučaj da je skupštinare izabrao sam narod.
Rusko-turski rat završen je mirom koji je sklopljen u Jedrenu. Turska se ponovo obavezala da izvrši sve obaveze prema Srbiji koje je na sebe uzela Akermanskom konvencijom, u roku od mesec dana. Rusija je bila svemoćna a Turska satrvena. Ruska vojska ostala je na teritoriji Osmanskog carstva, jer je ugovorom o miru bilo predviđeno da se ona tu zadrži sve dok se ne izvrše sve turske obaveze. Pod takvim prilikama, Porta se požurila da Srbima što pre da traženi hatišerif, ostavivši ipak u njemu praznina na osnovu kojih je njegovo izvršenje mogla otezati. Hatišerif je poslan u Srbiju, beogradokom veziru, da ga obnaroduje, a knjaz Miloš je za 24. januar 1830. sazvao u Kragujevac Veliku narodnu skupštinu na kojoj je taj hatišerif svečano saopšten.
Ova skupština održana je na otvorenom polju, u porti kragujevačke crkve, gde se na jednom uzvišenijem mestu nalazio podignut „banak od kamena“ koji je dekorisan tepisima, na kojem je sedeo knjaz Miloš za vreme trajanje sednice.
Skupštinari su se počeli skupljati u Kragujevcu nekoliko dana pre sednice. A 24. januara izjutra oni su došli pred crkvenu portu gde su Dimitriju Davidoviću predavali svoja punomoćja, pa su tek posle pregleda ispravnosti punomoćja odlazili da zauzmu određena mesta. Mesta su bila raspoređena prema nahijama.
Zasedanje je otvoreno čitanjem hatišerifa, što je izvršeno na svečan način. Po tome je došla na red beseda, kojom knez Miloš tumači odredbe hatišerifa i prednosti koje njime dobija srpski narod. Obraćajući se skupštini, knjaz Miloš oslovljava prvi put „blagoizabrane deputate naroda serpskog“, i to pre „počtenorodni“ kmetova a posle „prečasnjejše i častnjejše“ gospode duhovnika.
Prvi dan skupštinskog zasedanja prošao je posle toga u narodnom veselju.
Sutradan, 25. januara, Miloš je ponovo došao na Skupštinu i ponovo uzeo reč. Ovaj put beseda nije, kao obično, bila napisana, već je govor improvizovao. Nabrajajući svoje zasluge za novo stanje stvari knjaz Miloš, u znak protesta što mu Porta nije priznala nasledno knjaževsko dostojanstvo, podneo je skupštini svoju ostavku i izjavio da vlast predaje narodu. Na skupštini je nastala zabuna. Deputati su plakali. Kad je knez Miloš napustio skupštinu, deputati su prekinuli zasedanje i uputili se za njim da ga mole da povuče ostavku. Skupština je knjaza Miloša otpratila do dvora, a odatle su se skupštinari krenuli u Narodni sud gde je jedan naročiti odbor sastavio tri akta koja je skupština nešto docnije usvojila jednoglasno i sa velikim odobravanjem. Ta tri akta su prepisana na pergamentsku hartiju pa su ih svojeručno potpisali svi poslanici.
Prvi akt bi je upućen knjazu Milošu, koga skupština naziva izbaviteljem i ocem Srbije i ponovo bira za naslednog knjaza Srbije. Taj akt, u isto vreme, stilizovan je tako da je značio i zakletvu svih skupštinara. Drugim aktom izrečena je blagodarnost sultanu, radi darovanog hatišerifa, a trećim aktom narod zahvaljuje svome pokrovitelju, ruskom caru, na trajnom i uspešnom zauzimanju za srpsku stvar.
Skupština je 27. januara pozvala knjaza Miloša u crkvu gde su mu sva tri dokumenta svečano predata. Tu je skupština ponovo položila zakletvu knjazu Milošu, a knez Miloš skupštini i narodu, pa je otpevano svečano „Tebe Boga hvalim“. Na kraju je šabački vladika Gerasim, Grk po poreklu, izgovorio jednu besedu na grčkom jeziku, jer narodni jezik nije znao.
Skupština se 28. januara razišla sa nadom da će odredbe hatišerifa biti ubrzo ispunjene.