Otkad zna za sebe, Emili Talbut je bila velika obožavateljka Diznijevih animiranih filmova.
„Dobijala sam haljine za božićne poklone, igrala se u kostimima, odlazila u zabavne parkove sa porodicom“, kaže ona za BBC Njuzbit na Radiju 1.
„Izgleda da sam odrasla u jednom izraženo diznijevskom domaćinstvu – verovatno mojom i zaslugom moje sestre, zato što smo nas dve prosto obožavale te priče, baš kao i njihovu muziku.“
- Dizni obećao: Bićemo posvećeni LGBT pričama
- Dizni pokušao da prisvoji legendarni hešteg Ratova zvezda
- Hari i Megan će praviti serije za Netfliks
Emilin omiljeni kostim bio je haljina Bele iz „Lepotice i zveri“.
„Bela je imala smeđu kosu i volela je da čita – praktično isto kao ja. Mogla sam da se pronađem u njenom liku.“
Kad je 2017. godine izašao rimjek „Lepotice i zveri“ sa Emom Votson u glavnoj ulozi, Emili je bila oduševljena.
„Veliki razlog zašto mi je to verovatno omiljeni igrani rimejk jeste upravo nostalgija“, kaže ona.
Nju privlači „ideja povratka u detinjstvo, ali drugačije zamišljeno.“
U martu je pokrenut striming servis Dizni Plus, koji na zahtev omogućava pristup starim klasicima.
Tokom prvih nekoliko meseci izolacije, Emili je samo to i gledala.
„Gledanje omiljenih animiranih filmova je za mene bilo vrlo utešno u tom zastrašujućem periodu. Mogla sam da se okrenem tome i ponovo proživim epizode iz omiljenih crtaća“, kaže ona.
Počela je od „onih koji su najutešniji, poput legendarnih saundtrekova iz devedesetih koje sam obožavala.“
To osećanje – uteha, prepuštanje jednom drugom svetu, povratak kroz vreme – ne može da se nadmaši, naročito u burnim vremenima.
A Dizni je posebno dobar u prizivanju tog osećaja. Ali, da li to znači da taj osećaj može i da se eksploatiše?
Nostalgija u doba korone
„Nostalgija se obično definiše kao sentimentalna ili čežnjiva sklonost prošlosti“, kaže doktor Vidžnand Van Tilburg, profesor psihologije i stručnjak za nostalgiju na Univerzitetu u Eseksu.
„Rimejkovi nekih od ovih filmova mogli bi da ućare na osećanju nostalgije i navedu nas da se rado prisetimo prošlih događaja.“
On dodaje da „ljudi to uglavnom doživljavaju kao blago pozitivnu, gorko-slatku emociju.“
Međutim, nostalgija može da bude korisna tokom neizvesnih i teških vremena.
„Istraživanje pokazuje da je nostalgija prilično efikasna u borbi protiv usamljenosti, dosade i tuge. A to su sve iskustva koja su se očekivano pojavila tokom izolacije.“
Deo razloga zašto nostalgija može da bude korisna, kaže on, jeste i taj što „sadrži snažne društvene elemente“.
Ona može da nam pomogne da se osetimo povezanije sa drugima koji imaju ista iskustva kao i mi.
Igra brojki
„Mulan“ je Diznijeva obrada animiranog filma iz 1998. godine koji je zasnovan na kineskoj legendi „Balada o Mulan“.
Njeno premijerno prikazivanje – odloženo nekoliko meseci i konačno prikazano na Dizni Plusu umesto u bioskopima zbog korona virusa – stiglo je posle tri Diznijeva rimejka iz prošle godine: „Kralj lavova“, „Aladin“ i „Dambo“.
Učenici na modnoj pisti: Revija zaštitnih maski
„Pepeljuga“ je bila ta koja je 2015. pokrenula najnoviji talas „prerađenih“ dela, a za kojom su usledili „Knjiga o džungli“ (2016) i „Lepotica i zver“ (2017).
Sa šest skorašnjih rimejkova koji su zajedno zaradili 5,8 milijardi dolara na blagajnama, očigledno postoji ogroman apetit za našim detinjstvom u igranoj verziji.
Pre korona virusa, Dizni je dao veliku podršku ovom filmu očekujući da će zaraditi novac – potrošivši 200 miliona dolara na njegovo snimanje.
Međutim, u industriji kojom dominiraju nastavci i velike franšize, zar publika ne bi trebalo da želi malo više originalnih priča?
Korona virus: Kako da budete aktivni i da se zabavite u izolaciji
‘Morate da nam date nešto sveže’
„Postoji velika sklonost ka posezanju za prošlošću“, kaže Semjuel Džons, jedan od tvoraca Jutjub kanala za filmske recenzije „Nitpiks“.
„Većina filmova danas su nastavci ili rimejkovi. Oni su način da se bude negde gde ste odvojeni od ovog našeg sveta.“
„Nitpiksov“ najnoviji video zove se „Kako je Dizni upropastio ‘Kralja lavova“. Traje više od sat vremena.
- Tom Henks pisao dečaku po imenu Korona koji kaže da ga maltretiraju
- Od Elvisa, preko Avatara, do Betmena: Šest filmova čije se snimanje nastavlja posle korona virusa
Jedna od mnogih kritika na račun ovog filma je i da je to razvodnjena verzija originala.
„Na kraju dobijete film kome nedostaju osnovni šrafovi i sastavni delovi“, kaže Semjuel.
„Nema duše, nema ličnosti, nema ničega što nas uzbuđuje onako kao što nas je uzbuđivao originalni ‘Kralj lavova'“, dodaje Maks Bardsli, Semjuelov kolega iz „NitPiksa“.
Maks ističe da rimejkovi nisu ništa novo.
„Umetnost se oduvek zasnivala na reciklaži elemenata iz drugih umetničkih dela i na oživljavanju tih elemenata kao načina da se oni ljudima ponude u novom obliku“, kaže on.
Ipak, Maks smatra da su ovi rimejkovi drugačiji.
„Suština više nije u kombinovanju elemenata koji vas istinski uzbuđuju kao umetnika i njihovom oživljavanju tako da to bude vaš lični izraz.“
- Ko je bila Olivija de Hevilend, poslednja zvezda Zlatnog doba Holivuda
- „Porno sajtovi erotizuju seksualno nasilje“ – da li je rešenje u zabrani plaćanja karticama
„Ovde se više radi o kombinovanju elemenata koje izgleda da mnogi ljudi vole, njihovom podgrevanju tako da to ne bude suviše uvredljivo i nije previše neprepoznatljivo, a da bismo bili sigurni da će svi voleti ono što im je ponuđeno.“
„Mislim da je to velika šteta, jer ovi filmovi zaista zaslužuju nešto bolje“, dodaje Semjuel.
„Možete da uzmete bilo koji od tih Diznijevih filmova i dobijete gomilu različitih ideja, tema i filmičnih koncepata i jednu sjajnu vizuelnu pripovest.“
„Ali najčešće se bira najlakša i nerizična opcija. A u ova vremena koja su teža za kompanije i teža za filmadžije, oni će želeti još manje da rizikuju.“
Pandemija nije jedini razlog zašto nas trenutno toliko privlači osećaj nostalgije. Semjuel kaže da to ima mnogo veze i sa tehnologijom.
On smatra da je internet i društvene mreže trebalo da sruše društvene granice i sve nas još više zbliže.
Ali, umesto toga, „shvatili smo da nisu previše zbližili nikog od nas. Mislim da to ume veoma da dezorijentiše.“
I to onda navodi ljudi da se „uhvate za nešto što im je dobro poznato“.
Šta je to korona virus? Pitali smo decu
Bezbrižnost detinjstva
Ljude koji tragaju za iskustvima koja će im pobuditi nostalgiju ne srećemo samo na blagajnama.
Pošto je čitav život provela kao obožavateljka Diznija, Emili je dobila posao iz snova radeći u „Diznijevom svetu“ na Floridi. Tako je provela dva leta dok je studirala.
Ona je svoj posao tamo opisuje kao „zasmejavanje ljudi po čitav dan“ i pomaganje da se stvori prijateljska i srdačna atmosfera.
Iako je tamo bilo mnogo mladih porodica, Emili kaže da je bilo i mnogo odraslih koji su dolazili bez dece, na romantične izlete ili momačke ili devojačke večeri.
„Imali ste ljude koji su dolazili ostavivši decu kod kuće – zato što decu to ne zanima toliko kao njih“, kaže ona.
Emili smatra da je eskapizam jedan od glavnih razloga zašto ljudi vole da se prepuste „Diznijevom svetu“.
„Ljudi su veoma posvećeni ovim pričama“, kaže ona.
„Svi smo bezbroj puta gledali te filmove – zato je prava privlačnost u njihovom doživljavanju na jedan drugačiji način.“
„To je i jedno veoma sigurno mesto – kad uđete u parkove, vi ne možete više da vidite spoljni svet.“
Previše, prebrzo
Ali iako je ogromna obožavateljka Diznija, Emili se brine da bi rimejkovi mogli da počnu da gube privlačnost.
„Prošle godine su se ljudi pomalo zasitili zato što smo imali ‘Damba’, ‘Aladina’ i ‘Kralja lavova’.“
„Očigledno je sada prošlo neko vreme otkako se pojavio neki od njih. Zato mislim da su ljudi ponovo spremni to da prihvate.“
„Mulan“ je malko drugačija, jer svi znaci ukazuju na to da se oslanja više na kinesku legendu nego na Diznijev animirani film.
Omiljeni lik fanova, zmaj Mušu – kom je u verziji iz 1998. godine glas davao Edi Marfi – nije u filmu, a pesme su izbačene.
„Nema velikih zvezda u atraktivnim ulogama, kao što je Vil Smit kao duh iz lampe“, kaže Emili.
„Ali obožavaoci Diznija će želeti da ga vide, naročito da bi podržali manje poznate glumce i ohrabrili Dizni da nastavi da snima takve filmove.“
„Zato nudi veću raznovrsnost nego što smo viđali ranije.“
Posle „Mulan“, Dizni je najavio devet „Diznijevih igranih verzija“ koje će se pojaviti između 2021. i 2023. godine.
Znamo da će među njima biti „Mala sirena“, „Petar Pan“ i „Kruela“ (priča koja prethodi radnji „101 dalmatinca“).
Vrlo je verovatno da će biti još rimejkova starih animiranih filmova – ako je suditi prema medijskim izveštajima, Dizni između ostalog radi na „Zvonaru Bogorodične crkve“, „Lilu i Stiču“ i „Pinokiju“.
Neki od njih će možda biti pušteni samo na striming servisu Dizni Plus, isto kao što je bio slučaj sa „Mazom i Lunjom“ 2019. godine.
A neće samo animirani filmovi dobiti nove verzije.
Najavljeno je 2019. godine da će u jednom trenutku doći i do „prerade“ filmova „Sam u kući“, „Noć u muzeju“, „Dnevnik jednog šonje“ i „Što više, to bolje“.
A na putu je i novi nastavak Indijane Džonsa.
Uz dokaze da se mladi osećaju otuđenije od porodice i prijatelja nego ikad pre, nostalgija bi mogla da bude pravi način da se izborimo s tim.
„Svi smo odrasli i moramo da živimo pravim, odraslim životima“, kaže Emili Talbut.
„Ali zabavno je vratiti se kroz vreme.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
