Tri meseca nakon što je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika kupio najnoviji ultrazvuk, kroz Kragujevac je prostrujala vest o pokretanju postupka likvidacije te zdravstvene ustanove. Iako je procedura pokrenuta još 29. maja, izgleda da su i svi zaposleni tu informaciju dobili kada je saopštenjem javnost obavestio Savez samostalnih sindikata Kragujevca. Pravni osnov, kako se to administrativno kaže, za pokretanje likvidacije je činjenica da Zavod nije podneo finansijski izvšetaj tri godine, a pitanje je – zašto direktor, u ovom slučaju kadar SNS i odbornik te partije (vratio odbornički mandat kada je imenovan na mesto prvog čoveka Zvoda) Antonio Dimitrovski, nije podneo ostavku, ukoliko nije bio u stanju da dostavi finansijki izvšetaj.
I zašto je grad Kragujevac pre samo nekoliko meseci potrošio skoro 80 miliona dinara na povezivanje radnog staža zaposlenih za 2015. i 2016. godinu, kada je Zavod bio u vlasništvu države? I gde će se lečiti oko 30. 000 ljudi koji trenutno, moderno rečeno, „koriste usluge“ Zavoda?
Pitanja je danas bilo mnogo, sem nezvaničnih informacija koje su iz okruženja gradonačelnika Radomira Nikolića, poput one da se „neće ništa promeniti, već će sve preći na Dom zdravlja“, odgovora nije bilo.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca i Socijalno ekonomskog saveta grada Jugoslav Ristić u ovoj odluci prepoznaje „zlu nameru i obračun“:
- Obračuna sa prethodnim sistemom i radnicima koji su bili deo tog sistema. Žalosno je da bilo ko ostane bez posla, ali je suština da će 30.000 ljudi, koji su se lečili u Zavodu, ostati bez zdravstvene zaštite. Oni koji su tu odluku doneli leče se u privatnim ambulantama. Hoće i poslednju dobru stvar u Kragujevcu da unište.
Bolji poznavaoci prilika kragujevačkom zdravstvu slažu se sa Ristićevom ocenom: Zavod ima savremenu laboratoriju, lekare opšte prakse, specijaliste svih oblasti, pored niškog, jedini u Srbiji specijalizovan za zaštitu na radu, zgradu koja je, posle Kliničkog centra, najbolje opremljena zdravstvena celina…
Utisak je da problemi ove zdravstvene ustanove počinju pre četiri godine (decembar 2015.) kada postaje svojina Republike Srbije. Na inicijativu Grada Kragujevca, Vlada Republike Srbije je petog aprila prošle godine dala saglasnost na zaključenje Ugovora o preuzimanju osnivačkih prava nad Zavodom za zdravstvenu zaštitu radnika. Nisu preuzeta samo osnivačka prava, već i neizmirene obaveze u ukupnom iznosu od blizu 100 miliona dinara. U to vreme Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, poznat kao Zastavina medicina rada, zdravstveno zbrinjava 38.000 osiguranika.
Sredstva za realizaciju Odluke o prihvatanju udela i osnivačkih prava planirana su Odlukom o budžetu grada Kragujevca, a u Zavodu je zaposleno 186 zdravstvenih radnika.
Pokretanje postupka likvidacije ima i politički kontekst koji, kada je o Kragujevcu reč, može da bude, al ne mora da znači. Kao i prethodnih pet godina vlasti Radomira Nikolića i Srpske napredne stranke u centru Šumadije nije jasno da li je ova odluka poruka koju državni vrh šalje kragujevačkim naprednjacima, ili samostalna odluka lokalne samouprave.
Jedna konstanta u tih pet godina jeste da gradonačelnik Kragujevca probleme rešava ili likvidacijom ili objedinjavanjem. Pa je ugašena Gradska stambena agencija, prestali da postoje, pa objedinjeni Parking servis, Tržnice, Zelenilo, Gradska groblja…
Druga da Šumadinci strpljivo, uporno i mirno čekaju da čuju ko je sledeći, sve nadajući se da neće da stigne do njih.