Može li PMF da opstane ako ga država tretira kao privredno društvo? (VIDEO)

Prirodno-matematički fakulteti Univerziteta u Beogradu suočavaju se sa brojnim finansijkim problemima, te kruže priče i o mogućem zatvaranju zgrade zbog neplaćenih računa, a slični se prepoznaju i na kragujevačkom PMF-u. Finansiranje po uredbi koja je doneta pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, neusklađenost cene rada, visoki računi, stari objekat, neki su od problema sa kojima se susreće kragujevački fakultet. O svemu tome razgovarali smo sa dekanicom Marijom Stanić.

• Mi se zaista borimo i trudimo svim silama da opstanemo u ovom ovakvom vremenu u kakvom se nalazimo. Problemi nisu nastali ove, prethodne ili pre tri, četiri godine, problemi fakulteta kao što je Prirodno-matematički, koji ima šest odvojenih studijskih programa od prve godine, počinju od onog momenta kada je donet Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine kojim je predviđeno da će se finansirati studijski programi, objašnjava dekanica.

Uredba o finansiranju visokog obrazovanja nije promenjena, doneta je pre 2005, te ih država posmatra kao jedan jedinstveni fakultet, kaže sagovornica, i dodaje da se onda sabere broj studenata na prvoj godini, a zatim podeli sa brojem 80 koliko je predviđeno da je studijskih grupa za prirodno-matematičke nauke i dobiju se tri finansirane studijske grupe.

• Jasno je da nastava na biologiji i matematici ne može da bude zajednička, mogu da budu zajednički časovi iz opšteobrazovnih predmeta. Svi stručni predmeti se, naravno, moraju držati odvojeno za odgovarajuće naučne oblasti. Mi moramo da obezbedimo nastavnike za sve te studijske programe, a država nam plaća duplo manji broj nastavnika, navodi sagovornica.

Dekanica Marija ističe da je ovo samo jedan problem, a da se drugi odnosi na visoku cenu studija, laboratorijska oprema je izuzetno skupa, svi materijali, hemikalije, kaže da su sve to sredstva koja se od države, takođe ne dobijaju, već se obezbeđuju iz sopstvenih sredstava.

Režijski troškovi su još jedna prepreka koju svakog meseca treba preći, dekanica napominje da je zgrada velika i stara, uskoro će biti sto godina od kada je sagrađena, pod zaštitom je kao spomenik kulture.

• Zgrada nije ekonomski efikasna, troškovi za grejanje, struju, vodu, čistoću su ogromni, nas država u tom segmentu tretira kao privredna društva, društva koja ostvaruju profit, što fakulteti svakako nisu. Mi plaćamo te režijske troškove kao što ih plaća bilo koja fabrika u gradu.

Sagovornica se dotiče velikog problema koji se tiče smanjene zainteresovanosti maturanata za studije prirodnih nauka, za studije bilo čega što je u vezi sa obrzovanjem.

• Nas uglavnom maturanti doživljavaju kao fakultet koji školuje nastavnike, što mi u velikoj meri jesmo, ali ne samo to. Nisu svi naši svršeni studenti profesori po školama, naprotiv, rade na raznim poslovima, u raznim sektorima, ali ono što prati učiteljske, filološke fakultete, prati i prirodno-matematičke fakultete. Studije prirodnih nauka nisu lake, ne mogu se napraviti da budu lake i sve to prouzrokuje da poslednjih godina imamo drastičan pad interesovanja studenata za ove nauke, naglašava dekanica PMF-a.

Još jedan značajan problem koji se pojavio poslednjih godina jeste odliv kadrova, nekada je bilo prestižno ostati i raditi na fakultetu. Navodi da su suočeni svake godine da za studije informatike skoro 80 posto saradnika menjaju, samo ove školske godine je pet asistenata dalo otkaz. Marija Stanić smatra da takva situacija ne može biti motivišuća za mladog čoveka koji odluči da se bavi naukom i ostane pri visokoobrazovnoj ustanovi.

• Cena rada u visokom obrazovanju je ubedljivo najniža u oblasti obrzovanja, tako da sada profesori u osnovnim i srednjim školama imaju veću platu od asistenata na fakultetu, a taj asistent treba da se bavi svojim doktorskim studijama, on ima na tri godine reizbore, ako ne doktorira u određenom roku, on ne može da bude biran, ostaje bez posla i sve to za nižu platu nego što bi imao kao profesor u školi, a te plate u srednjoj školi su, takođe, male u odnosu na republički prosek.

Dekanica Stanić misli da naše obrazovanje, nažalost, ide jednom silaznom linijom i da je iz godine u godinu sve gora situacija: „To vidimo i po rezultatima male mature, to može da se vidi i po rezultatima probnih maturskih radova za državnu maturu u srednjoj školi, mislim da je onlajn nastava za vreme Korone toliko unazadila obrazovanje da se od toga, verujem, celu deceniju nećemo oporaviti. To mi vidimo i po kvalitetu studenata koji dolaze na studije”.

• Mislim da je pogrešan smer u našem obrazovanju zauzet još pre dvadeset godina kada su zakone uglavnom pisali psiholozi koji nisu imali neposredni kontakt u tom obrazovnom segmentu sa decom, od tada počinje da se potpuno pomera neki odnos ugleda nastavnika i autoriteta nastavnika prema učenicima. Poslednji Pravilnik o ocenjivanju koji je donet samo, po mom mišljenju, i dalje narušava poziciju i integritet nastavnika, i stavlja učenike i njihove roditelje u prvi plan. Sve dok vodimo takvu politiku naše obrazovanje će i dalje propadati, ističe sagovornica.

Kada je reč o smerovima koji su prisutni na fakultetu, dekanica kaže da je najmanje interesovanje za ekologiju, ali da je to „trend” na nivou cele Srbije, gde god se pominje ekologija i zaštita životne sredine, to su jednocifreni brojevi studenata. Za razliku od drugih fakulteta, kragujevački PMF u oblasti matematke ima blago povećanje broja studenta, najveća je zainteresovanost za informatiku. Ono što naglašava jeste da su na studijama matematike drastično promenili programe, oni imaju školsku praksu od druge godine studija, imaju metodike različitih oblasti matemitke kao što su metodika analize, algebre, metodiku geometrije, pored opštih metodika, a tu su i predmeti poput strategije rešavanja matematičkih zadataka, „mi budućim profesorima pričamo kako treba da uče decu da pristupe zadatku i razmišljaju kada dobiju nepoznat zadatak”, kaže Marija Stanić.

Na kraju našeg razgovora sagovornica još jednom iskazuje bojazan da sa trenutnim brojem profesora neće moći da održe nastavu za onaj broj studenta koji je do sada bio:

• Ja se bojim da mi nećemo više moći da organizujemo nastavu za broj studenata koji smo do sada primali, da ćemo morati da taj broj studenata smanjimo, jer nemamo nastavnički kadar.

Piše: Sandra Solujić

Snimateljka: Jelena Nikolić