- Virus korona ostavlja ozbiljne posledice na fizičko, ali i na psihičko zdravlje ljudi. Mi bi rekli udara i na mozak, ali to potvrđuju i strane studije, kažu kragujevački lekari upućeni u ovu problematiku, sa kojima je razgovarao novinar Politike Brane Kartalović.
Kovid može da razori pluća, ošteti krvne sudove, oslabi rad srca, ali je i neurološka bolest koja može da naruši i mentalno zdravlje na duži period.
- Istovremeno, vanredno stanje, policijski čas i višednevna zaključavanja terali su ljude u očaj. Iz toga se rodio strah koji je kod nekih prerastao u anksioznost, ozbiljnu bolest koja mora da se leči, kaže Suzana Perović, neuropsihijatar koji vodi Savetovalište za mentalno zdravlje, odnedavno i Savetovalište za postkovid traume u okviru kragujevačkog Doma zdravlja.
- Čovek je biće koje želi i ima potrebu da kontroliše situaciju, a mi već dugo živimo u neizvesnosti. Kada sam pre dve godine govorila za medije, nisam mogla da zamislim da ću se i danas baviti koronom. Petsto puta sam od pacijenata čula jedno pitanje: „Dokle?” Ja sve mogu da izdržim, ali dokle će ovo da traje, to se pitaju ljudi, kaže doktorka Perović, naglašavajući da su dramatične informacije kojima smo bili bombardovani sa svih strana, samo produbile problem.
Boreći se sa koronom, ljudi su upadali u beznađe, osećali su se bespomoćno i gubili samopouzdanje.
- Strah je prirodan osećaj, čak i koristan, govori nam da nešto nije u redu, da nam preti opasnost. Normalno je da se bojimo bolesti, ali taj strah nas tera da angažujemo sve svoje psihofizičke sposobnosti da se odbranimo. Nije dobro kada strah postane iracionalan i pređe u anksioznost. Kad vas obuzme strepnja, porazgovarajte s porodicom, prijateljima, to je prva linija odbrane, ali kad počnete da osećate mučninu, kada vam telo trne i drhti, kad ne možete da savladate osećaj panike, obavezno se obratite lekaru – savetuje naša sagovornica, napominjući da samolečenje može samo da zamaskira problem, što je još gore.
Tokom pandemije ljudi su bili upućeni jedni na druge, više nego ranije, iako su morali da se pridržavaju mera i drže fizičku distancu.
- Sve više shvatam koliko je važno da slušamo jedni druge. Moramo da naučimo da slušamo ljude, ali da ih stvarno čujemo, da osetimo sve ono što i oni osećaju. To nije lako jer više volimo da pričamo o sebi, ali moramo da se trudimo. To je mnogo važno, navodi doktorka Perović.
Pandemija kroz koju prolazimo markirala je i neke naše mentalitetske i kulturološke karakteristike.
- U bliskoj prošlosti smo prošli kroz mnogo teške situacije, kao narod, ali kada je reč o koroni, tu prkos ne pomaže. A nama je svojstveno da se inatimo, pogotovo muškarcima koji sebe vide kao glavu porodice. Jedan podatak me je fascinirao, među pacijentima je pet puta više žena, uglavnom srednje dobi. Još ne mogu da izvučem zaključke u vezi sa tim, znam samo da ćemo se sa problemima suočiti tek kad sve ovo prođe – zabrinuta je sagovornica „Politike”.
U kragujevačko Savetovalište za postkovid traume dolaze ljudi koji se uglavnom žale na umor, iscrpljenost, bezvoljnost, depresiju. Kažu i da su počeli da zaboravljaju, da ne mogu da se koncentrišu, neke mrzi da ustanu, da izađu napolje, mrzi ih čak i da se prošetaju. Gubitak memorijskih i kognitivnih sposobnosti je ozbiljan simptom na koji ukazuje sve više onih kojima je potrebna pomoć stručnjaka. Ipak, svima njima je zajedničko jedno – to je nesanica, koja ostavlja dalekosežne posledice na radne sposobnosti.
- Kovid je nepredvidiva bolest, mi se još suočavamo samo s njenim posledicama, uzroke je teško objasniti. Stanje onih koji su prelažili zarazu definišemo kao „psihološku maglu”. I sami pacijenti kažu da prolaze kao kroz neku maglu. Međutim, izdvojila se jedna tegoba koja je zajednička za sve, a to je dugotrajna nesanica koja ozbiljno ugrožava efikasnost radno sposobnog stanovništva. Ljudi se boje da će ostati bez posla, da neće moći da rade, da će ostati bez novca, da neće moći da kupe lekove i tako redom – navodi Nataša Božović, socijalni psiholog u Savetovalištu za postkovid traume.
Insistiranje na značaju ekonomije u ovom trenutku može da bude problematično, upozorava naša sagovornica.
- Ljudi su prinuđeni da rade, ali kako kad noćima ne spavaju, kad jedva mogu da ustanu. Mi možemo da im damo bolovanje, imamo šifru za nesanicu, ali šta posle toga ako nesanica ne prođe. Posledice zaraze virusom korona mogu da traju tri, šest meseci, godinu dana. Poslodavci uglavnom nemaju razumevanja za psihičke probleme zaposlenih koje je uzrokovao kovid. Izvesnu dozu razumevanja pokazuju samo oni koji su preležali neki teži oblik bolesti. Mi smo tu nemoćni, država mora da preduzme neke korake, ako nam je stalo do zdravlja nacije, poručuje Božovićeva.
Savete kragujevačkih lekara traže oni koji već dugo imaju probleme s mentalnim zdravljem, ali mnogo je onih koji se prvi put obraćaju za pomoć, posle preležanog kovida. Među njima su i mladi, uglavnom studenti kojima je pandemija dodatno iskomplikovala život.