Mostovi su najbolji svedoci karakterističnih trenutaka istorije jedne varoši. Izgradnja mostova je oduvek predstavljala veoma značajan događaj u istoriji jedne male varoši, što je Kragujevac bio u prvoj polovini XIX veka.
Određujući Kragujevac za prestonicu, knez Miloš pored dvora i crkve podigao je drvenu ćupriju, koja će odigrati vidnu ulogu u daljem razvoju varoši.
Podignuta na veoma povoljnom položaju, ćurija je čitavo jedno stoleće odolevala zubu vremena, čestim promenama državnih vlasti i smenama stanovništva. Veći značaj dobija posle izgradnje Topolivnice i skupštinske zgrade. Ovo utoliko pre što je most povezao desnu i levu obalu Lepenice na onom mestu gde se varoš najviše razvijala.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige „Stari Kragujevac“ Boriše Radovanovića.
Povoljni uslovi privrednog razvoja Kragujevca i ekonosmko-saobraćajni značaj uticali su da drvena ćuprija podignuta na veoma značajnom položaju odigra još veću ulogu.
Ćuprija je prilikom velikih poplava i izlivanja Lepenice naročito u godinama velikih „povodanja“ mnogo stradala. Naročito 1841. godine, kada je „Lepenica nadošla do preko obala svojih“ i porazvaljivala sve drvene mostove u varoši. U katarstofalnoj poplavi 1864. godine saobraćaj preko nje bio je prekinut na nekoliko godina. Godine 1892. bila je potpuno srušena. Stanovništvo Kragujevca uvek je iznova obnavljalo ovaj most. Najobimniji radovi izvršeni su početkom XX veka.
Ovako o mostovima u Kragujevcu piše Boriša Radovanović u knjizi „Stari Kragujevac“.
Kako mostovi na Lepenici danas izgledaju – na fotografijama Lazara Novakovića.
