Panel koji istražuje ulogu mladih u naporima za pomirenje na Zapadnom Balkanu, ispitujući njihova dostignuća, izazove i buduće mogućnosti, održan je u Beogradu u okviru višednevnog događaja Youth Leaders. Panel je dao uvid u to kako mladi ljudi mogu da doprinesu održiv mir u regionu. U njemu su učestvovale predstavnice iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova.
- Mi se nalazimo u nekom začaranom krugu gde čak i kada se mladima da prilika da daju neko svoje viđenje ili rešenje problema, ili neku tehniku koja bi možda trebalo da se implementira, mi dolazimo u situaciju da se taj papir skloni negde dalje i onda, ništa. Mislim da se mladi poprilično demotivišu, navodi Aleksandra Milošević, panelistkinja iz Srbije.
I makednoska predstavnica Kalina Dukovska slaže se sa Miloševićevom, kaže da i u Makedoniji nije dovoljna angažovanost mladih oko ovih važnih pitanja.
- Mislim da to što mi sada idemo na neke inicijative organizovane od nevladinog sektora, jeste super pozitivno, ali sve dok nemamo malo više političke volje da se sve to promeni, ovakvi paneli i sve što radimo nisu dovoljni, ističe Dukovska.
Na pitanje koje su glavne prepreke na putu pomirenja u Srbiji, a koje u Severnoj Makedoniji, Aleksandra Milošević misli da imamo nedostatak političkih opcija i jedan narativ koji postoji, koji nije ni nužno dobar, ni nužno loš.
- Mislim da su Srbi u toj nekoj međunarodnoj zajednici jako loše okarakterisani. Mislim da te neke dimne zavese koje se nama daju su potpuno skretanje pažnje sa problema i mislim da se neke stvari jako loše koriste, poprilično se politizuju u svakoj zemlji, navodi ona.
Ona smatra da saradnja koja već postoji među zemlja na Balkanu može biti još bolja, „sigurno ti političari i donosioci odluka mogu da pričaju na nekom višem nivou, zašto onda svi zajedno ne možemo da komuniciramo i da nađemo neko rešenje”.
Kalina Dukovska kaže da su odnosi sa Bugarskom i Grčkom doneli određene probleme i identitetska pitanja.
- Mi smo skroz promenili narativ šta je Makedonija, ko smo mi bili u periodu Jugoslavije, a ko u sadašnjem periodu, kaže Dukovska.
Na pitanje zašto je mržnja glasnija i brže se primi, Miloševićeva navodi da nam fali znanja i pristup informacijama, a da je politička situacija na Balkanu takva da mi stalno čekamo međunarodnu zajednicu kao nekog ko će nama rešiti problem.
- Međunarodna zajednica nam stalno daje kratkoročna rešenja i mi stalno očekujemo nešto od toga, počevši od devedesetih. Mislim da smo zaglavljeni u vremenu, ističe Aleksandra.
Kalina Dukovska smatra da se nedovoljno govori o pomirenju, o tome se ne uči u školi, nije prisutno u svakodnevici, te da upravo takva situacija otvara put za mržnju da bude silnija, glasnija i prisutnija.
- U kontekstu Makedonije mi smo imali bolji saživot sa makednoskim Albancima tokom Jugoslavije, nego što imamo sada, jer je ova mržnja postala silna stvar, to su neka etnička pitanja koja pre nismo imali na takav način. Ljudi su se navikli da slušaju negativne stvari, da slušaju o deljenju, a kada neko dođe i kaže da možemo svi zajedno da radimo, to je koncept za koji niko ne smatra da je moguć, navodi ona.
O lekcijama koje su naučile od svojih roditelja kažu da sve kreće od kućnog vaspitanja, da za ono što rade imaju potpunu podršku roditelja i da su u svojoj kući odrastali u okruženju koje je uvek bilo otvoreno za čitav region.
Aleksandra naglašava da sukob ne daje krajnje rešenje, nego nije rešenje uopšte, kao i da je to nešto što smo morali da naučimo iz prethodnih trideset godina.
Predstavnica Bosne i Hercegovine Nedžla Kurtćehajić kaže da tamošnji političari za političku moć koriste etno-nacionalne narative i da je to nešto što održava ne samo njenu državu, već i region.
- Sav sadržaj koji se plasira u javnost, plasiraju u tom kontekstu, dakle nešto što je spinovano, izvrnuto, na taj način se pravi nepotrebna tenzija oko stvari koje ne bi trebalo biti takve. U 21. stoljeću jako mi je teško prihvatiti da imamo medijski i politički nepismen narod, mislim da je studija o političkoj i medijskoj pismenosti jako važna i da je treba uvrstiti u silabuse nezavisno od fakulteta koji se studira.
Na pitanje šta joj uliva nadu da je mir jednog dana tajno moguć, Nedžla kaže da su to mladi ljudi s kojima radi, jer su obazrivi i uviđajni, jer u njima vidi otvorenost za saradnju i želju da upoznaju drugog, drugačijeg.
