U kragujevačkom Teatru održana je danas (14. novembar) komemoracija glumcu i dugogodišnjem prvaku drame ove kuće Mirku Babiću. Od Babića su se oprostili, porodica, kolege, prijatelji, poštovaoci njegovog umetničkog dela…
Direktor pozorišta Miloš Krstović podsetio je na Babićevu impresivnu glumačku biogragiju podsetivši da je on ne samo prvi diplomirani i visokoobrazovani glumac u istoriji najstarijeg srpskog pozorišta već i umetnik koji je odbio laskave ponude po završetku studija da ostane u beogradskim pozorištima.
– Time je Mirko Babić svesno odabrao teži i neizvesniji glumački put, naglasio je Krstović.
A, na tom putu Mirko Babić je u svom matičnom pozorištu odoigrao preko 100 uloga a gostovao je i na scenama: BDP-a, Ateljea 212, Narodnog pozorišta iz Beograda, scenama u Zenici i Virovitici, BITEF Teatra, SNP-a, pozorišta iz Niša, Sombora, Prištine, Pozorišta za decu Kragujevac, Beton hala Teatra… i mnogobrojnim nezavisnim produkcijama. Babić je dobitnik više od deset nagrada na Susretima (danas Festivalu) profesionalnih pozorišta Srbije, dve nagrade (i stručnog žirija i publike) 1982. godina na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu 1982. godine (sa svojom monodramom „kako su cvetale tikve” koju je odigrao preko 1.000 puta) i dobitnik Statuete „Joakim Vujić” za doprinos razvoju pozorišnog života u Srbiji 2009. godine.
Za svoj rad babić je odlikovan Ordenom Svetog Save drugog reda koji dodeljuje Srpska pravoslavna crkva (2013) i Srebrnom medaljom za zasluge koju dodeljuje Predsednik Republike Srbije (2017), a 2018. godine postao je i Zaslužni građanin Grada Kragujevca.
Krstović je pomenuo i njegovih preko 50 uloga na filmu i televiziji poput onih u „Timočkoj buni”, „Na puti za Katangu”, „osmi dan u nedelji”, „Pet hiljada metara s preprekama”, „Dezerter”, „Vukovar jedna priča”, „Kraj dinastije Obrenović”… kao i one koja mu je donela najveću polpularnost u širim masama u „Selo gori a baba se češlja”.
– Posvećenost Mirka Babića misiji pozorišta i umetnosti glume ispisala je zlatne strance kragujevačkog Teatra i srpskog glumišta. Njegov lik i delo su odavno prevazišli i naš Teatar i grad ali su istovremeno psotali njegovi sinonimi. Proći će mnogo godina pre nego što se ponovo pojavi glumac kao Mirko Babić, zaključio je Krstović.
Ispred grada Kragujevca od svog sugrađanina i počasnog građanina oprostio se Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada.
– Mirko Babić je bio veliki u svemu što je radio i kao čovek i kao glumac, rekao je on, dodajući da je Babić bio i veliki boem i kaldrmaš ovdašnji, složivši se da će mnogo vremena proći pre nego što se „popuni rupa” koja je stvorena njegovim odlaskom.
Opraštajući se od njega Petrašinović se zahvalio Mirku Babiću što je Kragujevac imao privilegiju da bude centar njegovog sveta.
Brojne telegrame koji su povodom Babićeve smrti stigli na adresu Knjaževsko-srpskog teatra pročitale su njegove kolege sanja Matejić i Čedomor Štajn, izdvojići iz njih da je Mirko bio ne samo „čovek koji je ispisao istoriju kragujevačkog pozorišta” već i neko „ko je ima ljubav i veliku brigu za svakog mladog glumca” i čovek od kojeg se „na najbolji način uči kako se zaista i na pravi način voli pozorište”, kao i da će „negov duh zauvek bitisati na daskama scene našeg Teatra”.
Oproštajno pismo od njegovog velikog prijatelja i dragog kolege Bratsilava Slavkovića Keše koji zbog korone nije mogao da prisustvuje komemoraciji u pozorištu pročitao je glumac Aleksandar Milojević Lija.
– Kume, uvek su voleo pozorište u sebi a ne sebe u pozorištu, naglasio je Keša.
Za Draganu Bošković, autorku monografije „Mirko Babić, sada i ovde” od kada je saznao da je bolestan Mirko je svoj krst nosio mirno i dostojanstveno.
– Bale, nikada nije sputavao svoje strasti već ih je u svakom trenutku transformisao u pozorišnu umetnost, istakla je ona dodavši da sada njegov impresivan i prepoznatljiv glas „odjskuje u nebeskom teatru”.
Kragujevačka glumica i takođe dugogodišnja prvakinja drame našeg pozorišta Nada Jurišić opraštajući se od svog kolege sa scene na kojoj su zajedno odigrali bezbroj uloga istakla je njegovu neiscrpnu glumačku energiju a njegov izbor da svoju karijeru ne gradi u Beogradu gde su ga zvali već u rodnom Kragujevcu okarakterisala je kao potez koji je „više dobra doneo kragujevačkom pozorištu i njegovim glumcima nego samom Babiću lično”.
– Tvojim odlaskom završena je jedna era kragujevačkog pozorišta. Ispunio su svoju veliku, važnu i plemenitu isiju povezujući svojim radom i trajanjem one koji su nekada bili i igrali ovde i one koji sada dolaze, zaključila je ona.
Glumci se na večni počinak ispraćaju aplauzom a glumac i gospodin „sa oba velika G” kako je u svom telegramu poručila rediteljka Ivana Vujić Kominac, direktorka Narodnog pozorišta iz Beograda ispraćen je najvećim i najdužim aplauzom u skoro dva veka dugoj istoriji kragujevačkog pozorišta.
Glumac Mirko Babić preminuo je pre dva dana, 12. novembra posle duge i teške bolesti u Kragujevcu. Sahranjen je danas u 13 sati na Varoškom groblju u Kragujevcu. Povodom njegove smrti odlukom gradonačelnika današnji dan, 14. novembar proglašen je za Dan žalosti u našem gradu.
Poslednji pozdrav nad odrom Mirka Babića izgovorio je njegov prijatelj i kolega Radoš Bajić.
Zaista, proći mnogo, mnogo vremena pre nego što se ponovo pojavi takav glumac u našoj sredini. Ako se, uopšte i pojavi…
Збогом Бале,драги пријатељу и имењаче.
Мирко Бабић је српски глумац. Мирко Бабић је познат по улози Драгојла из серије „Село гори, а баба се чешља“ глумио историјске личности као што су: Хенри Хигинс у представи „Пигмалион“, Прометеј у представи „Оковани Прометеј“, Војвода Станоје Главаш у представи „Станоје Главаш“, Краљ Стефан Твртко Први Котроманић, Пушкар Јерг, Константин Михаиловић у документарно-играној серији „Косовски бој“, Митрополит Павле Ненадовић, Митрополит Вићентије Јовановић, Вук Стефановић Караџић у документарно-играној серији „Велика Сеоба Срба“, Стојан Новаковић, Милован Миловановић, Јеврем Симић, Генерал Никола Иванов, Генерал Милош Божановић у документарно играној серији „Балкански ратови“, Војвода Миленко Стојковић у драмском приказу „Бој на Иванковцу“, Краљ Лир у представи „Краљ Лир“, Свети Сава у представи „Од Растка до Светог Саве“, Владика Николај Велимировић у ТВ серији „Писмо Владике Николаја Велимировића“, Галилео Галилеј у монодрами „Галилејев живот“, Војвода Јаков Ненадовић у документарно-играној серији „Трагом Карађорђа“, Вожд Карађорђе Петровић у серији „Карађорђе и позориште“, Кнез Милош Обреновић у представи „Милош Велики“, Јоаким Вујић у представи „Чудо по Јоакиму“, Прота Матеја Ненадовић у представи „Конак у Крагујевцу“, Марко Трифковић у серији „Последња аудијенција“, Констанције Први Хлор у представи „Константин“ и Антон Чехов у представи „Три сестре“.
Мирко Бабић је био сјајан глумац и нека му је вечна слава.