Poljoprivredna proizvodnja, u kojoj radi najviše ljudi, najveći je poslodavac u državi Srbiji i zato i politika treba uvek da bude usmerena ka njima, rekao je danas predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodosnabdevanje u Skupštini Srbije.
- Činjenica je da je u agraru dogorelo do nokata, da imamo manje poljoprivrednih gazdinstava, manje ljudi koji se bave poljoprivredom, kao i onih koji odustaju od svoje proizvodnje i to što će neko zarad političkih poena reći da je budžet od 120 milijardi značajan, ne daje nikakvu sigurnost poljoprivrednicima, kazao je on.
Aleksić naglašava da je voćarstvo jedina svetla tačka u našem agraru, ali pitanje je dokle, jer u svetu niko ne spava i sve zemlje se bore da ostvare što bolje rezultate kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, a da bismo i mi to uspeli, moramo da pomognemo našim proizvođačima i motivišemo mlade da ostanu u zemlji i bave se poljoprivredom.
- Mladi ne planiraju da ostaju na svojim imanjima i to je veliki problem. Oni traže perspektivu u nečem drugom, a da bi se vratili ili ostali na svojim imanjima, mora im se stvoriti ambijent i uslovi da mogu pristojno da žive od svog rada. A kako da pristojno žive od svog rada, ako država Srbija, kao što je bio slučaj prošle godine, raspiše konkurs, a oni ne dobiju novac, iako na njega računaju. Ulazimo u maj mesec, a novac za prošlu godinu još nije isplaćen. Bolje recite da ćemo imati manje, ali da to što imamo dobijemo kada je obećano, dodao je on.
On ističe da su troškovi proizvodnje sve veći, kao i trgovinski monopoli i marže, što znači da poljoprivrednici dolaze u situaciju da im je proizvodnja neodrživa i da ne mogu da ostvare nikakav profit, kao i da građani plaćaju skupu hranu, a trgovci zarađuju.
- Pre tačno 10 godina, proizvođačka cena jabuke na tržištu je bila ugrubo oko 50 centi, odnosno 60 dinara. Prošle godine i sada je ista ta cena. Za tih 10 godina cena radne snage je duplo porasla. Cena repromaterijala, hemijskih sredstava je skočila za minimum 50 posto. Takođe, cena ambalaže je sa 50 – 60 dinara porasla na 100 dinara. Danas kada svi govore o bezbednosti hrane morate imati sertifikate, a za jedan je potrebno od 6.000 do 8.000 evra. Dakle, jedna analiza na prisustvo pesticida jednog proizvoda košta 35.000 do 40.000 dinara, objasnio je Aleksić i dodao da su sve veći nameti, obaveze i troškovi, dok profita nema nigde.
Prema njegovim rečima, sa druge strane, cene u marketima, u maloprodaji, sve su veće za građane, sistem se potpuno raspada, proizvođači propadaju jer ne mogu da ostvare profit, građani plaćaju visoke cene, a odlično je samo onima koji drže trgovinski monopol i time treba da se bavi država i institucije ove zemlje.
- Pored svih potencijala, poljoprivreda nam je u padu. Govorite o investicijama i nabavci traktora, a ljudi ne mogu da prežive. Jako je mali broj onih koji sada mogu da razmišljaju o kupovini nove mehanizacije. Mali broj velikih se podržava konstantno na uštrb velikog broja malih, a znamo da imamo 80 posto malih poljoprivrednih gazdinstava. Poljoprivreda je vezana i za demografiju. Nije samo ekonomska kategorija. Da nam se sela ne bi praznila i izumirala, a samim tim i čitavi delovi Srbije, moraju se stvoriti uslovi ljudima za bavljenje poljoprivredom kako bi imali prihode od kojih će živeti. Suština je napraviti novu strategiju, dodao je on.
Aleksić se obratio novom ministru poljoprivrede Draganu Glamočiću, koji je treći ministar od 2020. godine i kazao mu da je problem što Vlada kontinuiteta, u kojoj je prihvatio da bude ministar, nije pokazala od 2012. godine da poljoprivreda zauzima važno mesto na listi prioriteta Srbije.
- Sami ste rekli da ste učestvovali u izradi Strategije koja je važila od 2014. do 2024. godine. Ona je podrazumevala rast poljoprivrede od 6,1 do 9,1 posto na godišnjem nivou, a završili smo za deset godina sa 1,2 posto. U 2021. godini smo imali više od šest posto pad proizvodnje za, a u 2023. godini osam procenata. Vi ste na neki način uključeni u sve. Sve što se dešavalo prethodnih 13 godina u poljoprivredi nije dalo rezultat. Voleo bih da me iznenadite i da kroz neki vremenski period napravite u agraru ozbiljan pomak, što bi bilo dobro i za Srbiju i za poljoprivrednike, zaključio je on.