MIROSLAV ALEKSIĆ: SELJACI U SRBIJI PLAĆAJU NAJSKUPLJU NAFTU U EVROPI

Razgovor sa prvim potpredsednikom Narodne stranke i narodnim poslanikom Miroslavom Aleskićem, u subotu (23. februar), pred početak protestne šetnje, vodimo u jednom kragujevačkom kafiću. I razgovaramo o poljoprivredi. Mediji su objavili da je predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao na „poboljšanje zajedničke evropske poljoprivrede“. A u Srbiji?

• Naš predsednik ne shvata značaj poljoprivrede u Srbiji. To što Evropa danas razmišlja o proizvodnji hrane, o poljoprivredi, nije slučajno. To je ozbiljna vizija. Srbija zaostaje mnogo za evropskim poljprivrednicima, a poslednjih godina poljoprivreda je zadnja rupa na svirali u ovoj našoj državi. I bojim se da, ukoliko se ovakvo stanje nastavi još godinu dve, trajno ćemo devastirati poljoprivredu i izgubiti šansu da budemo jedna od vodećih poljoprivrednih zemalja nat tlu Evrope.
• 
• Danas naša država i naša vlast poljoprivredu ne vide kao resurs, nego su od seljaka napravili socijalne slučajeve i sve mere u poljoprivredi nisu razvojnog, nego socijalnog karaktera. Sa ciljem da naši poljoprivrednici mogu da prežive, bez ikakve mogućnosti za razvoj poljoprivrede. Srbija je zemlja u kojoj posluje 638.000 poljoprivrednih gazdinstava u kojima direktno radi preko milion i po ljudi. Mala poljoprivredna gazdinstva su najveći poslodavci u Srbiji. A kada pogledate politiku prema njima, videćete da su najmanje zastupljeni u budžetu. Od 2012. godine, od promene vlasti, sve subvencije su smanjene. Agrarni budžet je manji od onoga što je definisano Zakonom o podsticajima u poljoprivredi, manji je od pet posto, manji nego 2012. godine, kada su rekli da će svake godine za po jedan posto povećavati agrarni budžet. Poljoprivrednici su tu da ih se sete samo u kampanji. Kao nekome, ko se aktivno bavi poljoprivredom sa svojom porodicom, jako mi je žao što kao zemlja propuštamo veliku šansu da zaposlimo Srbju, ali i popravimo ekonomske rezultate.

Član ste skupštinskog Odbora za poljoprivredu. O čemu razgovarate na sednicama Odbora?

• Uglavnom razgovaramo o onome što je zanimljivo Marjanu Rističeviću, kao predsedniku Odbora za poljoprivredu. Ako jedan takav čovek vodi poljoprivredu Srbije, ne bi trebalo da čudi zbog čega je ovakva poljoprivreda. Ti odbori služe samo da se sastanemo, ispoštujemo formu i usvojimo ono što dobijemo od Vlade, ministra poljoprivrede Nedimovića. Rističević je od toga napravio rialiti, jer je on rialiti zvezda. Odbor služi da se razračunava sa mnom, pošto sam jedan od retkih opozicionara koji je na tim odborima pokušavao da vodi neku poljoprivrednu politiku, da bude konstruktivan…

Kako objašnjavate činjenicu da su poljoprivrednici 2012. godine, kada su subvencije iznosile 12.000 dinara po hektaru, protestovali, a da danas, kada su višestruko manje, nema nikakvih reakcija?

• Najlakše se upravlja sa osiromašenim i uplašenim narodom. I ovaj režim je upravo to uradio. Prvo su osiromašili građane, a onda su ih preko medija, preko kojih svakoga dana vrše propagandu, uplašili. Pa ljudi danas kažu – dobro je, živi smo i ono što imamo dovoljno je, ali nam mogu uzeti i to. Neverovatno je da su ljudi ovoliko ćutali i ne mislim samo na poljoprivrednike, koji su potpuno obesrpavljeni. Njima podsticaji podsticaji po hektaru sa 12.000 dinara na tri hiljade. Pre četiri godine, 2015. ukinuta je subvencija na dizel za poljoprivredu, kasni se sa premijama… Ipard program je napravljen za velika poljoprivredna preduzeća, a ne za mala poljoprivredna gazdinstva, kojih imamo ubedljivo najviše. Iskreno se nadam da će se ovim građanskim protestima vrlo brzo pridružiti i srpski seljaci i reći – dosta više vređanja inteligencije.
• 
• Prošlo je četiri godine kako seljaci u Srbiji plaćaju ubedljivo najskuplju naftu za poljoprivredu u Evropi. Jedino mi nemamo subvencionisano gorivo za potrebe poljoprivrede. A sada su izašli sa predlogom da od prvog marta krene subvencija od 1.200 dinara po hektaru. Dakle – daće 20 dinara popust na 60 litara maksimalno po hektaru. To je polovina jedne dnevnice jednog radnika u poljoprivredi. Poređenja radi, 2014. godine, pre nego što su ukinuli subvencije za dizel, one su iznosile 3.000 dinara po hektaru, a 2012. i do 6.000 dinara po hektaru. To govori kako država danas vidi seljaka – kao socijalni slučaj.
• Država danas još uvek nije isplatila premiju za mleko iz jula meseca prošle godine. Postoje, čak, neke mere iz 2017. godine po osnovu ostvarenih podsticaja, za koje seljaci nisu dobili novac. Mi u Srbiji, danas, imamo ministra poljoprivrede koji je neznalica i običan politikant i koji je dobar samo predsedniku države Aleksandru Vučiću jer govori samo ono što ovaj želi da čuje.

Da li je poznato koliko država Srbija ovog trenutka duguje seljacima?

• To su podaci koje ne možete lako saznati. U trenutku usvajanja budžeta za 2018. godinu dugovanja poljoprivrednicima iz 2017. iznosila su preko deset milijardi dinara. To znači da, kada ministar kaže da je budžet za podsticaje u poljoprivredi 36 milijardi, od njega, odmah, treba oduzeti minimum deset, koliko se duguje iz 2018. Kažu da danas desetine hiljada zahteva neisplaćenih stoje u Upravi za agrarna plaćanja.

Vi ste i poslanik – kako izgleda rad po odborima u trenutku kada opozicioni poslanici bojkotuju rad parlamenta?

• Poslanici opozicije se ne pojavljuju na sednicama odbora. Odbori su stručna tela, tu bi trebalo da se govori van politike. Svaki poslanik ima neku svoju profesionalnu delatnost i po tom osnovu su ljudi raspodeljni u odbore. U praksi se pokazalo da su i odbori postali politička tela, koja služe kao protočni bojler, da većina izglasa dokumente koje dobije. Poslanici vladajuće većine gotovo da ne učestvuju u radu odbora. Njima treba da se sastanak odbora završi što prem, za pet-deset minuta, da naplate putne troškove i rasture se svako na svoju stranu. Institucije su razorene, Skupština je razorena… Zato građani širom Srbije danas protestuju.

Fotografije: Ivan Stojković