U Biznis inovacionom centru u Kragujevcu Koalicija za slobodu medija organizovala je panel raspravu „Šta nam donose novi medijski zakoniˮ povodom javne rasprave o nacrtima medijskih zakona – Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrt zakona o elektronskim medijima.
Teme na ovoj panel raspravi tiču se rešenja koje sadrže ovi nacrti, mogućnosti da zakoni poboljšaju medijsku scenu i informisanost građana, kao i pitanja da li su predlozi u suprotnosti sa Medijskom strategijom.
U okviru prvog panela govornici su Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, Gordana Konstantinović, advokatica UNS, Jovanka Marović, glavna i odgovorna urednica Glasa Šumadije i Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik Vremena. Dok u okviru drugog panela govore Saša Mirković sa Fakulteta za medije i komunikacije, Saša Stamenić sa Radio-televizije Kragujevac, Ljubica Gojgić, RTV Vojvodina i Bojana Vlajović Savić, predstavnica Res publike.
Za Glas Šumadije Saša Mirković sa Fakulteta za medije i komunikacije, medijski konusltant i jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, kao i jedan od članova radne grupe za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, govori o još uvek aktuelnim medijskim zakonima, šta nam mogu doneti novi zakoni i koji su to ključni faktori kada je reč o ovoj temi.
Osvrće se na medijske zakone koji su trenutno na snazi i izdvaja da je tada, 2014. godine, Srbija bila najbolje rangirana na listi „Reportera bez granicaˮ, na globalnoj listi indeksa Medijskih sloboda.
- Ovo gorovrim zato što je u međuvremenu za devet godina Srbija nazadovala na toj listi i trenutno je na 91. mestu, a vlast je ista. Drugim rečima, sve je pitanje političke volje, ako je ima, onda je vlast spremna da usvoji medijske zakone i da ih sprovodi, ako političke volje nema, onda zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru, što upravo sada možemo da vidimo.
Kaže da su se suočili sa time da Zakon o javnom informisanju i medijima ima nekoliko neuralgičnih tačaka koje su sada „isplivale u prvi planˮ.
- Prva stvar je Savet za štampu i činjenica da vlast po svaku cenu želi da izbegne da Savet za štampu dobije zakonsko utemeljenje, oni smatraju da je najviše što se može dozvoliti je da Savet bude regulisan podzakonskim aktom. Imajući u vidu da su postojale još drastičnije mere, nadamo se da ćemo doći do nekog poboljšanja i naći neko kompromisno rešenje koje bi moglo da bude prihvatljivo i za nas i za vlast, ističe Mirković.
Na pitanje da li će novi medijski zakoni poboljšati medijsku scenu i informisanost građana, Saša Mirković ponavlja da zakoni mogu ostati mrtvo slovo na papiru ako nema političke volje za njihovu primenu.
Drugo neuralgično mesto, navodi on, jeste povratak države u vlasničku strukturu medija, „to je nešto što vodi ozbiljno unazadˮ.
- Postoji opravdan strah da će to država zloupotrebiti na svim nivoima vlasti i ponovo osnivati svoje medije preko povezanih lica. Vlast sada kaže da će to biti ograničeno na samo telekomunikacione kompanije.
Još jedna neuralgična stvar u Zakonu o elektronskim medijima je REM, ističe Mirković, po njegovom mišljenju najveći problem je što država uporno odbija takozvani reset Saveta REM-a, to jest obavezu koja proizilazi iz Medijske strategije, a to je da se trenutkom usvajanja Zakona o elektronskim medijima bira novi sastav REM-a.