Bilo je potrebno 40+ stepeni i naredba predsednika da zakoni ne moraju da se poštuju da bi trudnice, porodilje i bebe dobile klimu u porodilištima. Ne svim, ide se redom.
No ako ste pratili prethodnih nedelju dana, na društvenim mrežama podigla se prilična prašina. Ministar Lončar istakao je da je to bilo „dizanje panike“ – zbog pukih kompjuterskih elemenata koji su se pokvarili. Na klimama, jer ipak su stare i odavno se više ne prave takve. I sve je kaže, bilo pod kontrolom, nijedna trudnica, porodilja ili beba nisu bile ugrožene.
Zna ministar iz prve ruke, verovatno se nedavno porađao. Doduše u pauzi između dva mandata dok je na godinu i kusur ministarstvo držala Dana Grujičić. Ista ona ministarka kojoj se, po sopstvenom priznanju, ministar finansija Siniša Mali, šest meseci nije javljao na telefon, te ona praktično ništa nije mogla da pokrene sa mrtve tačke.
A pokrenula bi Dana, samo da je mogla, da se stane na kraj akušerskom nasilju u Srbiji. Pokrenula bi, da nije bila zauzeta prevrtanjem očima u programu uživo, dok jedna majka priča o svom užasnom iskustvu prilikom kiretaže. Pokrenula bi i da je htela da se „razbije“ žito od kukolja. Ako ta razlika još uvek postoji. Pa mi danas ne bismo čitali vest da je lekar iz Rume (koji je početkom godine uhapšen pod optužbom za akušerko nasilje nad pacijentkinjom u Sremskoj Mitrovici, kad je ona umesto zdravog rodila mrtvo dete), pušten na slobodu i da je tužilaštvo rešillo da ne podiže optužnicu.
Marica (žena čije je dete preminulo) je tada na ulice navela žene, ali i vaše majke, supruge, sestre, ćerke na svedočenja o svojim iskustvima. Svaka od nas je, bar jednom doživela neku užasnu neprijatnost, ali nismo se, da budemo iskrene „porađale na njivama i u senu kao vaše bake“. Nismo i zato umesto 8 porođaja sa epilogom dvoje žive i šestoro mrtvorođene dece, dobra većina nas stoji pred vama sa učinkom 100 od 100.
No ništa od toga bitno nije, jer u čemu je glavni problem saznali smo takođe danas od ministarke za brigu o porodici, Milice Đurđević Stamenkovski. Akušersko nasilje i loše stanje u porodilištima deo su globalne agende da se Srbi iskorene kao narod.
Drage žene, niste se cepale same da bi vas razni stažisti i doktori sa nadimcima „Kasapin“, posle šili, a rane gnojile, sa potencijalnim ili pravim sepsama zbog kojih vam je život visio o koncu – činilo vam se od globalne agenda.
Nisu vam rebra pucala i stomaci bili modri zato što su doktori upotrebili prekomernu silu – sila vam se učinila od globalne agende.
Niste se onesvešćivale od bolova i guranja ruku do grla u međunožje, neposredno nakon poroda, a zbog pregleda „koji tako mora da se obavi“ – gurala vas je globalna agenda.
Nisu vam deca ostajala biljke ili umirala pred očima jer lekari nisu na vreme procenili da bi umesto prirodnog porođaja trebalo da se obavi carski rez – ne, bila je to globalna agenda.
I ne, nismo sve narodne poslanice/ ministarke/ političarke pa ni lajavice da se suprotstavimo same sistemu. Ali nismo se ni rodile juče. Rodile su nas majke, slično kao što smo i mi rađale našu decu. Sa istim tretmanima, jer to tako mora, istrpiš i to prođe.
Malo ste pomešali lončiće ministarka. Nema Srba manje zbog toga što su žene konačno rešile da više neće ćutati. Šta više, ima nas uprkos tome što se odlučujemo na rađanje znajući šta sve može da nas zadesi.
Gospođo Milice. Besramnice.