MILENA STANKOVIĆ: ZA SVU NAŠU DECU – VELIKO NIŠTA

Bliži se kraj ove krajnje neobične i veoma izazovne školske godine, kako za učenike i roditelje, tako i za nastavnike i školski sistem uopšte. Korona virus za trenutak je sve zaustavio, preorganizovao prioritete u našim životima i naterao nas da sve podredimo svom zdravlju. Iza nas je dug period odsustvovanja iz škole i nastojanja da se gradivo koliko-toliko uspešno savlada kod kuće. U jurnjavi za informacijama o nastavi, objašnjavanju da karantin nije raspust, pokušajima da se animiraju u kući, roditelji i deca ovih dana polagali su test izdržljivosti nerava i ispit pedagoških sposobnosti, a da za to nisu bili unapred pripremljeni. Uz sve to, prisutan je bio i strah od nevidljivog neprijatelja i nastojanje roditelja da pored toga što fizički čuvaju decu od virusa, sačuvaju i njihovu psihu od straha koji se svakodnevno sejao sa državnih medija od strane struke i njoj pretpostavljene “superstruke” oličene u predsedniku države koji je sistematski zastrašivao javnost apokalipničnim scenarijima sa malim grobljima za broj stradalih koji se usled dejstva Korona virusa može očekivati.

Ipak živeti se mora. Život neumoljivo ide napred pa otud i naša potreba mu se prilagođavamo. Neki roditelji su zbog Korone ostali bez posla. Mnogi su u prethodnom periodu primali minimalce, a šta nas u narednom periodu čeka niko ne može da predvidi, ali očekivanja nisu optimistična.

Zajedno sa domaćim zadacima, roditelji su dobili i spisak udžbenika po kojima će njihova deca naredne godine učiti. Tako je, recimo, za komplet udžbenika za šestaka u jednoj kragujevačkoj osnovnoj školi cena 15.100,00 dinara. Kako se zbog promene nastavnog plana i programa na svake tri godine menjaju i udžbenici, to znači da se oni u glavnom ne mogu nasleđivati, što opet znači da će porodice sa dvoje i više đaka samo za užbenike morati da izdvoje trideset pa i više hiljada dinara. Naravno, finansijske obaveze roditelja koje su vezane za školu tu se ne završavaju.

U nameri da pomognu građanima koji su usled virusa pretrpeli finansijsku štetu, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o uplati novčane pomoći u iznosu od 100 evra svim punoletnim građanima. Na prvi pogled, korektan potez vlasti. Ali samo na prvi pogled.

Bez ikakvog ulaženja u materijalnu situaciju građana, vlast se opredelila da svekom građaninu koji to želi donira 100 evra. Svakome osim- deci. Naime, po Uredbi Vlade Republike Srbije mlađi od 18 godina ne spadaju u kategoriju građana koji se smatraju pogođenima posledicama virusa Korona. A upravo je suprotno. Njihovi roditelji, moraće da podnesu mnogo veći teret nego, na primer, bračni par penzionera koji nikoga ne izdržava. U još nepovoljnijoj situaciji su samohrani roditelji sa jednim ili više dece, koji su od strane nadležnih obavešteni, da iako su deca korisnici porodične penzije usled smrti roditelja, ona ipak nemaju pravo na ovu jednokratnu pomoć, jer su maloletna.

Svakome ko se zamisli nad ovom temom, nameće se logično pitanje: Ko je i na osnovu kog kriterijuma odlučio da građani mlađi od osamnaest godina nisu ugroženi posledicama Korona virusa i da njima nije potrebna podrška države? Istina, mlađi od osamnaest godina ne privređuju i ne uplaćuju doprinose u državne fondove, ali isto važi i za nezaposlena punoletna lica, a ona imaju pravo na pomoć.

Ustavom Republike Srbije u članu 21 predviđena je zabrana disktiminacije. Ustav jasno kaže:

• Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta…”, zato nije jasno kako je moguće da su deca i mladi lišeni državne podrške u ovim teškim vremenima.

Interesanto je pak, da se ova pomoć građanima isplaćuje neposredno pre izbora koji su raspisani za 21.6. tekuće godine. Ono što se nameće kao zaključak je da ova jednokratna pomoć, pod plaštom brige za pretrpljenu štetu usled Korona virusa, zapravo predstavlja predizborni potez vlasti kako bi se time pridobilo siromašnije biračko telo, a takva je ovde, na žalost, većina. Sa druge strane, maloletni ne glasaju, pa zašto trošiti novce na njih, misli vladajuća kasta.

Tako su naši vladaoci, koji su u predizbornu kampanju krenuli pod sloganom “Za svu našu decu” u ovom slučaju zaboravili baš svu našu decu i utvrdili nas u stavu da nisu vredni podrške građana. Kako, na žalost, niko ni iz vlasti, ni iz takozvane opozicije koja uveliko učestvuje u predizbornoj utakmici, nije podigao glas protiv ove diskriminacije, i manipulacije biračkim telom, eto nama još jednog dokaza da je BOJKOT predstojećih izbora jedini zdrav stav koji slobodnomisleći građanin u ovoj državi može imati.

atorka je članica Inicijativnog odbora Stranke slobode i pravde Kragujevac