Milan Spasojević je skakao je u dalj, a najveće uspehe ostvario je u troskoku. Iako je atletikom počeo da se bavi tek u 17-oj ostvario je niz vrhunskih rezultata.
U obe discipline u svim kategorijama bio je 20-ak puta prvak Jugoslavije i Srbije. Kao troskokaš osvojio je tri medalje na Mediteranskim igrama: zlatnu u Izmiru 1971. srebrnu u Alžiru 1975. i bronzanu u Splitu 1979. Na Evropskim dvoranskim prvenstvima u Grenoblu 1972. i Zindelfildenu 1980. bio je 5. Na evropskoj rang-listi bio je 5. a na svetskoj 7.
Bio je finalista Olimpijskih igara u Moskvi 1980. Državni rekord je postavljao 5 puta. Tokom 14 sezona reprezentativac Jugoslavije bio je 54 puta.
Za najboljeg sportistu Kragujevca proglašavan je tri puta.
Prenosimo deo razgovora koji je Miroslav Nešić u emisiji Sportski spomenar Radio Beograda vodio sa Milanom Spasojevićem:
- Otac je bio državni službenik a majka predavač u Ženskoj zanatskoj školi u Nišu. Tamo sam i rođen. U detinjstvu sam jako voleo sport i sve pored škole – bio je sport. Voleo sam da se takmičim, igrao sam dobro fudbal. Nisam se organizovano bavio sportom, jer su se moji mnogo selili. Živeo sam u Nišu, pa Pirotu, Despotovcu, Ćupriji, Jagodini…
- Kao porodica ustalili smo se u Kragujevcu, gde sam završio osnovnu, srednju školu i fakultet. Počinjem da se bavim atletikom. Imao sam punih 17 godina kada sam pobedio na školskom takmičenju u Tehničkoj školi. Trčao sam sto metara 11,8 i skočio u dalj 5,80. U dubokim patikama. Nastavnik me je poslao na stadion da me trener Vlada Luković pripremi za jugoslovensko takmičenje srednjih škola. Posle nekog vremena trener je video da sam talentovan i ostao sam da budem član Radničkog.
- Te 1967. godine skočio sam u dalj 6,62 cm, trčao na sto metara 11,3 i bio prvak Jugoslavije za mlađe juniore u troskoku – 13 metara 81 centimetar.
- Naredne 1968. godine bila je Olimpijada u Meksiku, kada je Bob Beamon skočio 8,90 m. I kada je Viktor Sanjeev osvojio zlatnu medalju i srušio svetski rekord sa 17,30 m u troskoku.
Uslovi u kojima se treniralo, priča Spasojević, bili su vrlo skromni:
- Imali smo atletsku stau od šljake, za skok u vis prvo pesak, a posle seckane sunđere. Imali smo teretanu u kojoj je zimi bilo jedva iznad nule, tegove od izlivenog betona…
U seniorsku reprezentaciju Jugoslavije ulazi 1969. godine i pored veoma oštre konkurencije u pojedinim disciplinama:
- Vera Nikolić je godinu dana ranije oborila svetski rekord u trci na 800 metara. U nekim disciplinama, poput troskoka, disciplina nije bila toliko jaka. Bio sam šesti na Balkanskim igrama, a već 1970. godine već u reprezentaciji i skok u dalj i troskok. U reprezentaciji sam sa Stekićem.
- Naredne godine u Sarajevu rušim jugoslovenski rekord skokom od 15,99, a već na Balkanskim igrama u Zagrebu sam skočio 16,05, preskočio „granicu snova“ od 16 metara.
- Na kraju sezone, u Izmiru, postajem prvak Mediterana, skočio sam 16,18 m i treći put srušio jugoslovenski rekord.
Dva puta je učestvovao na dvoranskim prvenstvima Evrope:
- Nismo imali dvoranu, pa ta prvenstva nismo ni uvažavali. Na pripreme smo, uglavnom, išli u Bugarsku i Rumuniju, koje su imale dvorane. Ili u toplije krajeve tadašnje Jugoslavije – Split, Opatija. U naše vreme najvažnija takmičenje bila su prvenstva Evrope na otvorenom i Olimpijada. Oba takmičenja održavala su se na svake četiri godine.
- Prvenstvo Evrope u atletici uvedeno je 1970. I 1972. godine u Grenoblu na prvenstvu Evrope bio sam peti. Svetsko prvenstvo u atletici uvedeno je 1980.
U to vreme je, kaže Milan Spasojević, bilo lako motivisati mlade ljude da se bave sportom. Jedan od motiva bila su putovanja:
- Biti 15 dana na moru, na pripremama u sred zime, u vreme kada je i letovanje za nekoga bilo luksuz. Bili smo motivisani, za današnje uslove sitnim stvarima: videli smo svet, vraćali se puni impresija, sticali znanja…
Dobijali su, priča, sugestija od strane rukovodstva prilikom odlaska na velika svetska takmičenja. Seća se odlaska u Prtugal 1973. godine, na Kup Evrope, bili su upozoreni da Jugoslavija u toj zemlji nema ambasadu, da putuju u fašističku zemlju… Leteli su preko Madrida… Drugi značajan događaj bila je Olimpijada u Minhenu.
- Na žalost, u Minhenu se dogodio strašni masakr, kada su Olimpijske igre bile prekinute (minhenski masakr dogodio se 5. i 6. septembra 1972. godie, kada je osmoro palestinskih terorista uzelo za taoce izraelske sportiste, koji su kontraverznoj akciji minhenske policije stradali, prim. GŠ)
- Hakija Pozderac je bio predsednik Olimpijskog komiteta, upozoravali su nas da vodimo računa da nam neko ne pokloni hemijsku olovku, jer to moćže biti bomba.
Spasojević ocenjuje da su Olimpijske igre u Minhenu bile poslednje slobodne igre:
- U Olimpijskom selu smo se kretali u trenerkama, a izvan sela je bio pomoćni stadion na kome smo trenirali. Imali smo propusnice, ali je bilo dovoljno da pokažete majicu na kojoj piše ime zemlje za koju nastupate. To jutro na izlasku je stajao tenk i naoružani ljudi. Tražili su nam propusnicu.
- Incident se dogodio ispod paviljona jugoslovenske reprezentacije. Tu su Palestinci kidnapovali reprezentativce Izraela. Videli smo jednog kako šeta sa maskom na licu i mitraljezom. Tu scenu smo gledali, sletali su helikopteri, nemačka policija je došla u trenerkama… Incident u kome je došlo do masakra, dogodio se na aerodromu.
- Sutradan je održana komemoracija na na stadionu. Sportisti su bili u svečanim odelima na stolicama na travi, a stadion je bio pun – 80.000 ljudi… Bili su pristuni Vili Brant, Moše Dajan…
Već naredne Olimpijske igre u Montrealu, na kojima je Milan Spasojević bio gost, bile su drugačije: Olimpijsko selo je bilo opasano zidom, na kojoj je bila bodljikava žica. I to je, kaže, bio kraj razdraganih olimpijskih igara.
Milan Spasojević je bio učesnik Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine. Te igre SAD su bojkotovale. Ušao je u finale i zauzeo deseto mesto.
Karijeru Milana Spasojevića obeležilo je Evropsko prvenstvu u Pragu 1978. goidne. Četiri godine ranije, na mitingu u Ostravi, skočio 16,77 m, što je bio drugi rezultat u svetu. Dva dana posle tog skoka doživeo je tešku povredu, pa je 1977. godine osvojio zlato na Balkasnkim igrama u Ankari.
U Pragu je srpski troskokaš Miloš Srejović, takođe Kragujevčanin, osvojio zlatnu medalju skokom 16,94, dok je Spasojević, u to vreme Srejovićev trener, zauzeo sedmo mesto.
U to vreme, seća se Milan Spasojević, da su u to vreme počeli da se održavaju mitinzi na kojima se plaćalo učešće. Klubovi su davali male stipendije, a pojavljuju se i sponzori.
- Na Olimpijadi u Minhenu Adidas i Puma su bili neprikosnoveni, dok je Nike te godine tek osnovan. Takmičili smo se u opremi Adidasa, ali su se pojavljivali drugi brendovi, koji su nam nudili da njihovu opremu nosimo makar po Olimpijskom selu, pošto je Atletski savez imao ugovor sa Adidasom.
- Kasnije, 1978. godine, naša reprezentacija se takmiči u dresovima marke Adidas, ali sprinterice možemo sami da izaberemo. Tako da prve stipendije Srejović i ja dobijamo od Pume. I to su u ono vreme bili fantastični uslovi: 300 maraka mesečno. Kasnije, kada sam imao svoj biznis i bio distributer Nike, sve smo isto radili – sponzorisali smo klubove, pojedince…
Za jugoslovensku reprezentaciju nastupao je 14 godina, 54 puta član reprezentacije, prvak Mediterana, prvak Balkana i dvadesetak puta prvi u Srbiji i Jugoslaviji… Pet puta je rušio jugoslovenski rekord, tri puta proglašavan za sportistu Kragujevca… Dobitnik trofeja fer-plej zbog toga što je, i kao učesnik igara, bio trener Milošu Srejoviću.
Završio je višu trenersku školu, ali je, priča, „stvarnost postala realnija“. Kao mašinski inženjer radio je u Crvenoj Zastavi u Kragujevcu, ali je otišao u privatni biznis. Dugo je radio u Moskvi kao suvlasnik firme koja je bila ekskluzivni distributer kompanije Nike za tržište bivšeg Sovjetskog saveza.
- Bio je ogroman izazov da zastupate najveću svetsku marku u najvećoj zemlji na svetu. Imao sam 1.500 zaposlenih. Tada su do izražaja došle sportske karakteristike i sličnost takmičenja i biznisa. Živeli smo u Moskvi, a trebalo je, recimo doći do kupca u Vladivostoku koji je 9.000 kilometara udaljen.
- A onda satisfakcija: na sesijama koje Nike organizuje u Americi bude preko hiljadu ljudi i na tim susretima me predstave kao učesnika dve olimpijade.
Atletika i danas oblikuje život Milana Spasojevića: