TV autor Milan Popović (ranije Zadnja kuća, Srbija) sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se „slobodnim balkanskim stilom“. On domaćinu donosi budžet od šest prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi „mobu“.
Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla– NIJE KUĆA NA PRODAJU.
Vaš novi projekat na RTS zove se „MOJA DEDOVINA“. U njemu pomažete naslednicima da obnove svoje zapuštene dedovine širom Srbije. Kako je prošla prva sezona?
- To što jedan dokumentarni serijal po gledanosti svih 14 nedelja ove jeseni bio među top10 i što parira igranim serijama, kvizovima i vestima dovoljno govori da je ogroman broj ljudi prepoznao da nam je selo u pandemiji trebalo više nego ikada. Da je vreme da mu se vratimo tako što ćemo obnoviti dedina i babina ognjišta. Da je emisija pomalo probudila i stid kod mnogih što su ostavili svoje imanje da upadne u parlog i da je vreme za buđenje.
U svakoj jednosatnoj emisiji ste pokazali da je za 4 dana sa 6 prosečnih plata moguće obnoviti svoju dedovine uz pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Vratili ste „srpku mobu“ (ispomoć), slogu i rad na ekrane. Šta nas čeka u drugoj sezoni?
- Ovaj serijal je karakterističan po tome da mi pomognemo domaćinu sa oko 3000 evra, ali on mora da skupi svoje najmilije i da sa nama napravi čudo. Za novi serijal se prijavilo oko 1600 njih širom Srbije. Raduje nas što je mnogo mladih od 16 do 30 godina. To su novi naslednici koji neće dozvoliti da im se dedovina sruši. Od marta snimamo, a emitujemo u septembru novi ciklus i nove pobede“.
Prija li Vam više rad na terenu od studijskog rada?
- Komentar svih mojih kolega i okoline je posle gledanja prve epizode „Moje dedovine„ bio: „Vratio si se na svoj teren.“. Ponekada dobijete važne zadatke od kuće u kojoj radite- moj je pre neku godinu bio serijal „60 najlepših narodnih pesama“ u godini jubileja naše televizije. Taj serijal su gledali milioni, emisija je imala rekordnu geldanost, završio se velikim koncertima na Tašmajdanu, Youtube kanal je dobio nagradu, igrane strukture sa glumcima i pevačima koji glume su svi zapamtili (stvorili smo lik Cojleta Manojlovića), ali taj studijski rad za mene je samo zadatak, a teren je život. Zato mi se posle tog serijala dešava nešto neobjašnjivo- svi koji me sretnu u gradovima, varošima i selima me ne pitaju ništa o muzici, pitaju me „kad će Zadnja kuća, Srbija?!“ (serijal koji sam radio 5 godina o propasti srpskih sela) .
Smatrate li da RTS pruža najbolju podršku novinarima?
- U RTS-u vidim dva načina rada. Jedan je onaj u informativnom programu Javnog servisa, a drugi u ostalim delovima RTS-a (zabavnom, dokumentarnom, kulturnom itd.). Ja sam se filozofski, profesionalno i na svaki drugi način odlučio za ovaj drugi deo. Smatram da je Javni servis i dalje adresa na kojoj se rade velikidokumentarni, obrazovni, kulturni, muzički sadržaji. To je ono što je mene zadržalo na RTS-u.
Jeste li dobijali ponude da predjete na neku drugu komercijalnu televiziju?
- To je normalno za naš posao. Pošto sam ja po načinu građenja karijere „maratonac“, a ne „sprinter“ nisam ih prihvatio. Na kraju krajeva, kao i mnoge ponude unutar RTS-a koje sam istim argumentom odbio. Ja nigde ne žurim da bih morao da pravim kompromise. Isto će vam reći i moje kolege sa komercijalnih televizija koje čvrsto drže svoj integritet, a hvala Bogu, ima ih“.
Kako ste se upoznali sa suprugom Marijom?
- Počelo je preporukom prijatelja Marijine mame da sam ja dobra adresa za savete za početak njenog novinarskog posla (jer sam obučavao godinama mlade novinare). Već kod prvog susreta ja sam otvoreno pokazao simpatije. Na glas sam to rekao. Posle 8 meseci smo usaglasili stavove. Danas, posle 14 godina naša ćerka je sedmi razred, bavi se slikanjem i trenira atletiku .
Koliko se konstultujete međusobno oko svojih emisija?
- Nažalost , ja Mariji ne mogu mnogo da pomognem, jer radi specijalizovanu emisiju i oblast zdravlja. Njen šou program RTS Ordinacija je mnogo težak posao, beskrajna slagalica za koju su potrebne velike pripreme građe, sagovornika, čitanja stranih tekstova i da ne nabrajam. Mogu da pomognem u vezi sa nedoumicama i dilemama na koje nailazi. S druge strane, ona meni, takođe, kada je važno doneti neku odluku.
Pošto ste poznati kao duhovit i veseo čovek,sigurno Vam je kafana važna institucija. Koju pesmu obavezno naručujete?
- Jeste, ali kafana kao da dve godine ne postoji. Ovo stanje je ubistveno. Za one koji idu u kafanu da piju i jedu pandemija nije ogroman problem, jer mogu da jedu i piju i na drugim mestima, ali za nas koji smo išli zbog muzike- nema pomoći i dalje. Kada bi se od sutra sve vratilo na staro 5 pesama koje bih naručio iste večeri su:
…za društo čik stignemo u „oslobođenu kafanu“ oko 21:30 „Stanite dani, stanite noći“. Posle poneke čašice „Ja sam ostavljen“. Onda nekoliko rafalnih. Kao izvinjenje što sam držao muziku malo duže za celu kafanu „Ti si žena koju ludo volim“ ili „Prokleta nedelja“. Oko ponoći „Tri poljupca hoću ja“ (za moju suprugu). Kad mi ponestane para za muziku da zbunim orkestar „Pod gorom se šetalo devojče“, onda dve gratis „zbog neznanja“ i u tri ujutro (za fajront) „Ostala je pesma moja.
Koliko je godina pandemije uticalo na Vaš posao?
- Uticala je tako da ja počnem projekat povezan sa tematikom sela kao skloništa od propasti. S druge strane, moja supruga ima psola preko glave. Haos u prevodu .
Kojim vrednostima učite svoje dete?
- Mi imamo kod kuće napravljene „Karte života“. Na kartončićima pišu životni saveti. Za okruglim stolom izvlačimo karte i komentarišemo nas troje (pas sedi i gleda na četvrtoj stolici). Svako govori šta on misli o tom savetu za život. Sve važno je na tim kartama. Jedna od njih je „sreća je u njenom dostizanju“. Srećni praznici .
Prijavljujem se ako je moguće da me izaberete.