Metino brdo: Poligon za pse i mesto stradanja

Demonstracijom poslušnosti dresiranih pasa od strane članova Kluba za obuku pasa Kragujevac pre nedelju dana predstavljen je prvi pet poligon za pse u Kragujevcu, koji se nalazi na Metinom Brdu na tridesetak koraka od Spomenika Radoju Raki Ljutovcu, redovu, artiljercu koji je sa ovog mesta topovskom granatom oborio neprijateljski avion u Prvom svetskom ratu. I on je u nečemu bio prvi, to jest smatra se da je baš ovde prvi put u istoriji ratovanja oboren avion artiljerijskom vatrom sa zemlje. Poligon je postavio Grad Kragujevac, a u njegovoj promociji se istakao gradski većnik za sport Predrag Stevović.

Dakle, poligon za pse i javni spomenik jedan uz drugog, mada u dve odvojene zone koje se samo vizuelno dodiruju. Za zaposlene u Zavodu za zaštitu spomenika čije se mišljenje tražilo u procesu obezbeđivanja lokacije za poligon za pse, manje sporno rešenje zbog činjenice da je alternativa bila postavljanje tog poligona u Spomen parku „Kragujevački oktobar“.

E, sad nastupa jedna zanimljivost, iz Zavoda se čuje da je mišljenje tražio glavni gradski urbanista Ivan Radulović, a on u izjavi za „Glas Šumadije“, to odriče, ali dodaje da je, kada su njega pitali, bio saglasan da poligon bude na Metinom brdu, ali „nikako na tom mestu gde je postavljen“. Zamoljen da detaljnije razjasni kako je onda došlo do izbora sadašnje lokacije, rekao je da je to „posledica stihijskog bavljenja urbanizmom u Kragujevcu“, sa čim on pokušava da se izbori u svom mandatu.

Kada to kaže glavni gradski urbanista izabran od strane uprave grada upravo da usmerava urbanistički razvoj Kragujevca i kada eksplicitno kaže da je smatrao da poligon za pse koga je isto podigla uprava grada  „nikako“ ne bi trebalo da bude tamo gde jeste i novinar ostaje zbunjen oko toga koje sile su upravljale radnicima preduzeća „Šumadija d.o.o.“ koje se navodi kao izvođač radova po ceni od oko milion dinara iz gradskog budžeta. “Glas Šumadije” je u nekoliko navrata pokušao da dođe do informacije ko je tačno u upravi Kragujevca odlučivao o lokaciji na Metinom brdu i uz čije saglasnosti, jer nema takve odluke među odlukama sa sednica Gradskog veća, ali do sada nismo mogli da dobijemo precizan odgovor.

Informaciju smo zatražili i od Predraga Stevovića, ali se on nalazi na putu u inostranstvo sa kojeg se vraća tek 18. juna. Sa druge strane, kroz odluke Gradskog veća koje su donete u prethodnih devet meseci ne može se videti da se Gradsko veće bavilo lokacijom pet poligona na Metinom brdu. Postoji, naime, jedna odluka od 29. septembra prošle godine kada je odobreno pokretanje postupka javne nabavke i investiranje u parkove za pse, što i po rečima gradskog urbaniste nije isto što i pet poligon. 

Za ovu javnu nabavku bila je nadležna Gradska uprava za razvoj i investicije, a potpisnik ugovora tada je bio v.d. načelnika ove uprave Dejan Ružić koji je sada na mestu zamenika gradonačelnika Nikole Dašića. Upravo realizacijom ove odluke postavljeni su pet parkovi iza zgrade Gradske uprave u centru grada, i u Velikom parku, i niko do marta ove godine nije pominjao i Metino brdo, kada su radovi bili već započeli. U oktobru prošle godine o ovoj investiciji je javno govorila Maja Angelovski gradska većnica za komunalne delatnosti i ona je tada pominjala tri pet parka (doduše za 2023), na Bubnju, u Centru i u Vašarištu (prostor iza bivše zgrade Suda, iza BIE i u Velikom Parku).

Pre tri godine, u novembru 2021. dogodio se zamalo pa skandal u Kragujevcu kada su neki mediji, uključujući i „Glas Šumadije“ objavili da će u Kragujevcu pet parkove praviti Pokret „Levijatan“, percipiran kao krajnje desničarska, ultranacionalistička organizacija“ koja je osnovana kao udruženje koje se zalaže za prava i zaštitu životinja. „Glas Šumadije“ je tada došao do objave  samog Pokreta „Levijatan“ na društvenoj mreži Fejsbuk, u kojoj je stajalo da je sklopio ugovor sa gradom Kragujevcem, uravo za oko milion dinara i izvođačem radova „Šumadijom DES“ za izgradnju jednog ovakvog poligona (parka) koja je trebalo da počne 2022. godine. Grad Kragujevac je tada odrekao postojanje ovakvog ugovora.

Što se tiče samog Metinog brda tamo se i druge stvari grade. Oglasilo se Udruženje „Prvi, prvi na skali“ poznato po ekološkim i medijskim aktivnostima. Njihov frontmen Dejan Milošević Miška objavio je na svom Fejsbuk profilu slike „grubih radova na stazi“ koja je u vezi sa imenom poznatog prirodnjaka Jovana Pančića, i najavio još jednu veliku priču „koja će se tek čuti“, narednih nedelja.

Staza koja je u izgradnji po rečima samog Miloševića prostiraće se od neasfaltiranih ulica Raše Plaovića i Tihomira Vuksanovića, 200 metara iznad Doma zdravlja u Čegarskoj, kroz središte Metinog Brda ka spomenicima Raki Ljutovcu i Talac, odakle se Kragujevac vidi „kao na dlanu“. Iza ovog projekta stoji „neformalna grupa sa Metinog brda“ koja je sklopila „dogovor“ sa „predstavnikom jednog komunalnog preduzeća“. Pominje se i nekakvo mapiranje, ali detalji ovog plana još uvek nisu dostupni za javnost.

Ovde će se graditi i bazna stanica Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ali ni vizuleno neće biti u dodiru sa prostorima gde su javni spomenici.

Sve to nas uvodi u jednu, drugu temu, koja se tiče percipiranja Metinog brda kao mesta stradanja u Drugom svetskom ratu i neposredno nakon njega. Naime, posetioci ovog istina prilično zapuštenog, neodržavnog izletišta i zelene oaze za Mesnu zajednicu Metino brdo, znaju da se uz pominjani memorijal iz Prvog svetskog rata nalazi još jedan ratni memorijal spomenik Talac, rad vajara Dragana Panića. Iako je ovaj javni spomenik neobeležen, i u jednom delu njegovog platoa nalazi mini košarkaški teren, zna se da je tu na Metinom brdu za vreme Drugog svetskog rata bio, prema nemačkim izvorima „koncentracioni logor“, a prema današnjim, uobičajenim kvalifikacijama više prihvatni i prolazni logor, te da je tu negde bilo i mesto masovne egzekucije 2. marta 1942. godine, kada je ubijeno oko 60 ljudi, kao I mesto streljanja manjeg obima, tokom februara iste godine. Zatvoren je iste godine.

Logor Metino brdo bio je nemački zatvor za pripadnike partizanskog pokreta i njihove simpatizere koji su na tom mestu zadržavani i ispitivani. Saradnik Instituta za noviju istoriju, istoričar Boris Tomanić trenutno prirpema monografiju o stratištu na Metinom brdu sa obimnom dokumentacijom koja svedoči o stradalnicima na ovom mestu od kojih su neki ubijeni, neki završili u Banjičkom na Starom sajmištu ili u Zavodu za prevaspitavanje omladine u Smederevskoj Palanci.  

Osim Nemaca u procesu zatvaranja i ispitivanja učestvovali su i domaći kvislinzi uglavnom iz odreda Pećančevih četnika i Ljotićevog Zbora. Poznato je da je neposredno nakon Drugog svetskog rata na Metino brdo dovedena i grupa uhapšenika koji su tretirani kao „narodni neprijatelji“, te da je bilo i njihovih pojedinačnih ili masovnijih egzekucija u to vreme, a priča se, kao gradska legenda, da se tu još uvek nalaze njihove kosti, neki veruju u delu brda koji je u nadležnosti „Vodovoda i kanalizacije“, što nije potvrđeno istraživanjem i materijalnim dokazima.

Obeležavanje logora kao mesta stradanja u Srbiji, a i šire u Evropi započelo je osamdesetih godina prošlog veka, i negde je izvan radara ostao kragujevački logor na Metinom brdu, mada se o njemu u više navrata pisalo. Vajar Dragan Panić i sam sa iskustvom logoraša za vreme Drugog svetskog rata zato je i napravio spomenik Talac, koji simbolički čuva sećanje na sve one koji su na ovakvim mestima stradali. Nažalost, uz ovo javno obeležje nije postavljena ni jedna spomen ploča, niti obaveštenje drugog tipa, tako da neobavešteni posetilac Metinog brda zapravo i ne zna otkud taj spomenik tu i čemu je posvećen.

Po rečima istoričarke Olge Manojlović Pintar, jednog od predavača u kragujevačkom Centru za studije sećanja pri Univerzitetu,  koja se najviše bavila „arheologijom spomenika“ i koja je učestvovala u koncipiranju različitih memorijala od Jugoslovenskog/srpskog paviljjona u Aušvicu do ovog poslednjeg u Beogradu u O.Š „Vladislav Ribnikar“, na mestu ili u neposrednoj blizini nekadašnjih stratišta ne bi trebalo da se nađu poligoni za pse.

• Treba naravno pozdraviti taj drugačlji, odgovorniji odnos prema životinjama u našoj zemlji, ali psi, kao životinje su ostali u sećanju na Drugi svetski rat i logore kao deo strahota i stvaraju negativne asocijacije, kaže za „Glas Šumadije“ Olga Manojlović Pintar.
• Ipak, su tu neki ljudi stradali i neki patili, pa treba biti pažljiv i sa sportsko-rekreativnim sadržajima.

Po njenim rečima vrlo je bitan način na koji se ti prostori uključuju u život grada. Nije intencija da se pretvore u okamenjene mauzoleje, ali treba naći pravu meru koja bi bila primer zrelosti lokalne zajednice u sagledavanju takvih prostora. Ona smatra da se kod nas „kultura sećanja“ često pogrešno tumači kao glorifikacija ili petrifikacija takvih mesta, a zapravo taj prostor treba da bude mesto dijaloga i kritičkog razmišljanja, kritičkog odnosa prema uzrocima stradanja i žrtvama, čemu treba prići na jedan dostojanstven način, a svakako ne znači lišiti ga bilo kakvih životnih aktivnosti.

Inače, u Planu generalne regulacije Metinog brda, uz razne izmene, planirano je da cela ta urbanistička celina bude namenjena zdravstvenoj zaštiti (zato što se u blizini nalazi Dom zdravlja), dečijoj zaštiti i obrazovanju i sportskim i rekreativnim sadržajima. U Izmenama Plana iz 2022. godine navodi se da bi na ovom mestu bilo moguće napraviti fudbalski teren,  a da se pri tome očuvaju javni spomenici i eventualna „arheološka nalazišta“. U Urbanizmmu, firmi koja je radila Plan generalne regulacije, kažu da se na ovom prostoru mogu realizovati privremeni programi, ali van zone spomenika.

Piše: Gordana Jocić