- Srbija je u top tri najnebezbednijih zemalja u Evropi, po stanju bezbednosti saobraćaja kasnimo 15 godina za prosekom EU i 20 godina za Švedskom, dok su nam društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda na godišnjem nivou 4,1 milijarda evra, ističe Igor Velić, master inženjer saobraćaja sa Instituta za urbanu mobilnost na Tribini povodom Svetskog dana žrtva saobraćajnih nezgoda, koji se održava svake treće nedelje u novembru.
Mesečno, kaže Velić, jedno dete strada u saobraćaju, a 110 biva povređeno.
- Ako uzmemo mlada lica od 15 do 30 godina starosti godišnje izgubimo 110 mladih lica , a skoro 7000 što teže, što lakše povređenih. Mi konstantno gubimo mladu snagu ovog društva koji su direktno ubijeni u saobraćajnim nezgodama, navodi sagovornik.
Master inženjer saobraćaja Igor Velić navodi da je potrebno, kada je reč o krivicima, pokrenuti političke i stručne odgovornosti, ali da je u Srbiji problem što savremen model odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja nije prihvaćen od političke i stručne elite.
- Mi smo još uvek u tom tradicionalnom konceptu i zato imamo ovakve rezultate, a taj tradicionalni kocept kaže da kada se desi nezgoda razmatra se samo pravna odgovornost učesnika nezgode i ništa drugo, dok savremeni koncept pored pravne odgovornosti učesnika uzima u razmatranje i političku, stručnu, moralnu, finansijsku odgovornost onih koji kreiraju saobraćajnu politiku, navodi on.
Model aktivne bezbednosti saobraćaja koji je dao najbolje rezultate u Evropi, takozvana Održiva urbana mobilnost, podrazumeva da se grad prilagodi čoveku, a ne mašini, a prioritet su ranjivi učesnici u saobraćaju, deca, pešaci, biciklisti i osobe sa invaliditetom, objašnjava Velić.
- Sve ono što je u Evropi dalo rezultate ka smanjenju saobraćajnih nezgoda i zaštite ljudskih života, kod nas politička i stručna elita odbijaju da prihvate i primene. Zato mi nemamo biciklističke staze, nemamo zone sporednog saobraćaja, ulica je dizajnirana tako da samo zadovolji potrebe za motosaobraćaj, navodi sagovornik.
On apeluje na sve učesnike u saobraćaju da se poštuju sva pravila, da se prilagodi brzina, da se ne koristi mobilni telefon, da se ne vozi pod dejstvom alkohola, da se svi vezuju, da roditelji koriste dečja auto-sedišta…
- Ako imamo jedan sistem koji je neprijateljski nasatrojen ka nama da neće da se nešto reguliše, onda mi treba da damo sve od sebe kao učesnici u saobraćaju da zaštitimo sebe i druge učesnike, zaključuje sagovornik.
Tribini je prisustvovala i predstavnica Udruženja roditelja stradale dece u saobraćaju Vera Janković koja naglašava da je potrebno da se podigne svest čitavog društva koliko je nebezbedno biti u saobraćaju Srbije, a to, kako kaže, pokazuju brojke, to se vidi u medijskim natpisima, a posebno kada se izađe na ulicu.
Smatra da dok god ne postoji potreba društva da se traže bolji uslovi u saobraćaju, da se nikakve promene neće ni desiti.
- Bez kolektivne svesti čitavog društva ništa se neće promeniti, naglašava Vera, majka nastradeale devojčice iz Kragujevca.
