Međunarodni posmatrači kažu da su birači na izborima u Srbiji mogli da biraju između alternativnih
političkih opcija, ali je taj izbor narušen usled nadmoćne prednosti vladajuće stranke
U Beogradu, 18. decembra 2023. godine – Iako su na vanrednim izborima u Srbiji birači zaista mogli
da biraju između alternativnih političkih opcija i pretežno su poštovane slobode izražavanja i
okupljanja, pritisak na birače, kao i preovlađujuće učešće predsednika i sistemska prednost vladajuće
stranke, narušili su uopšteno gledano izborni proces, kaže se u izjavi međunarodnih
posmatrača.
Zajednička posmatračka misija Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (KDILJP),
Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) i Evropskog
parlamenta (EP) ustanovila je da postoji adekvatan pravni okvir za sprovođenje demokratskih izbora.
Međutim, postoji i dalje veliki broj pitanja koje treba rešiti, a posmatrači su tokom ovih izbora
konstatovali da postoji zloupotreba javnih resursa, odsustvo razdvojenosti između vršenja javne
funkcije i sprovođenja aktivnosti tokom kampanje, zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i
slučajeve kupovine glasova.
- Iako su izbori tehnički bili dobro organizovani, odvijali su se usred društveno i politički podeljenog
konteksta, rekao je Rejnhold Lopatka, specijalni koordinator i lider kratkoročne misije posmatrača
OEBS-a.
Izbornim procesom dominiralo je preovlađujuće učešće predsednika, a upotreba njegovog
imena od strane jedne od izbornih lista, zajedno sa pristrasnim medijskim izveštavanjem, doprinela je
neravnoteži na političkom terenu.
Izbori su se odvijali u kontekstu velike polarizacije i intenzivnog nadmetanja između
suprotstavljenih političkih programa. U periodu pred izbore, čuli su se brojni primeri zabrinutosti zbog
zastrašivanja i uznemiravanja građanskih aktivista, branitelja ljudskih prava i novinara.
Stefan Šenah, šef delegacije PSSE, izjavio je:
- Glasači u Srbiji su još jednom pozvani na izbore, čime je nažalost potvrđeno postojanje „kulture vanrednih izbora”, koja dovodi do neravnopravnih uslova i političke instrumentalizacije izbornog ciklusa. Ovo dodatno podriva poverenje javnosti u demokratske institucije i izborni proces. Prevremeno prekidanje parlamentarnih mandata, takođe sprečava pravilan rad parlamenata na temeljnoj i inkluzivnoj pripremi zakona, kao i pozivanje predstavnika izvršne vlasti na odgovornost, što je ključno za parlamentarnu demokratiju.
Oko 6,5 miliona upisanih birača moglo je da glasa na izborima. Izborna administracija je
bila efikasno i transparentno pripremljena za dan izbora, s obzirom na izazove usled kratkog roka i
činjenice da su se lokalni i pokrajinski izbori održavali istog dana. Međutim, često održavanje
vanrednih izbora u poslednjih nekoliko godina narušava poverenje u demokratske institucije zemlje.
Izborni dan je sveukupno protekao mirno, ali je uočeno nekoliko proceduralnih nedostataka,
uključujući česte slučajeve gužve na biralištima, kršenje prava na tajnost glasanja, i brojne slučajeve
grupnog glasanja.
Farah Karimi, šef delegacije PS OEBS-a, konstatovala je:
U Srbiji su se održali treći parlamentarni izbori
za manje od četiri godine, a učestalost održavanja izbora narušava poverenje javnosti u demokratski
proces i institucije koje njime upravljaju, a izbornu kampanju je obeležila krajnja podeljenost“. Izražena
je zabrinutost u vezi sa slobodom govora, kao i odnosom prema aktivistima, osobama iz LGBTI
zajednice, braniocima ljudskih prava i novinarima, koji su bili izloženi zastrašivanju i uznemiravanju.
Dominantna prisutnost predsednika u kampanji uprkos činjenici da on nije bio kandidat na jučerašnjim
izborima obezbedila je njegovoj stranci neopravdanu prednost. Osim toga, i dalje nisu rešene ranije
preporuke o unapređenju nadzornih mehanizama i uvođenju ograničenja troškova u kampanji, čime
se smanjuje transparentnost i povećava mogućnost prekomernih troškova u kampanji, a to dalje
potencijalno narušava šanse opozicije.
- Izborna kampanja odvijala se u kontekstu aktuelnog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.
Manipulacija načinima i izvorima informisanja ostaje razlog za zabrinutost u Srbiji, iako to nije bila
glavna tema na ovim izborima“, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacije Evropskog parlamenta.
„Smanjen intenzitet političke debate, pritisak na birače, naglasak na diskreditovanju ličnosti suparnika,
oštra retorika korišćena tokom kampanje i sveukupni politički život u Srbiji, sve su veoma
zabrinjavajući elementi.
Iako Srbija ima veliki broj medija koji su izveštavali o svim kandidatima u skladu sa zakonom, usled
velike polarizacije i snažnog uticaja vlasti na mnoge medije smanjena je mogućnost predstavljanja
raznolikosti mišljenja. Istovremeno je u okviru medijskog izveštavanja prisustvo vladajućih stranaka
bilo dominantno kao i pozitivno izveštavanje o predsedniku. Nadzorno telo zaduženo za elektronske
medije nije bilo efikasno u sprečavanju kršenja propisa tokom izbornog perioda. Posmatrači su isto
tako zabeležili brojne slučajeve verbalnih uvreda na račun novinara od strane javnih funkcionera, kao
i slučajeve koordinisanih napada na novinare od strane provladinih medija.
- Iako su vlasti u Srbiji efikasno organizovale izbore s obzirom na to da nije bilo mnogo vremena,
činjenica da opozicija nema pristup medijima i da ne postoji stvarno analitičko izveštavanje utiču na
mogućnost birača da izaberu na osnovu informisane odluke, rekao je ambasador Albert Jonson, šef
misije za posmatranje izbora KDILJP-a.
- Nedostaju mere koje će sprečiti zloupotrebu javne funkcije i resursa, a u praksi je granica između dužnosti u okviru funkcije i aktivnosti u kampanji postala nejasna.
Međunarodna misija za posmatranje izbora tokom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji imala je
ukupno 361 posmatrača iz 45 zemalja. KDILJP misija imala je ukupno 254 stručnjaka, dugoročnih i
kratkoročnih posmatrača, Parlamentarna skupština OEBS-a ukupno 71 posmatrača, PSSE 23 i EP
ukupno 13 posmatrača.Fotografija: Lazar Novaković