„Neću cveće, hoću pravduˮ, „Cveće i revolucijaˮ, „Ženska prava su ljudska pravaˮ neki su od usklika i parola koje se šire internetom mrežom i čini se da ne predstavljaju prolazni „postˮ na društvenoj mreži, već da imaju moć koja pokreće društvo na promene.
Stalno se ističe da li na Međunarodni dan žena treba da budemo najglasnije ili se ta borba sprovodi svih 365 dana u godini. Rekli bismo da razni feministički pokreti pokazuju da je Dan žena dan podsećanja, a da drugi dani i meseci služe da se nešto konkretno uradi.
Vreme tišine i pokornosti nije prošlo, svedočimo vremenu u kome se mnoge žene plaše da istupe i progovore, ali takođe svedočimo i pokretanju onih odvažnijih koje se bore u ime svih. U mnogim gradovima u Srbiji održavaju se različiti protesti i šetnje koje imaju za cilj dobijanje osnovnih ljudskih prava, širenje pravog glasa, pružanje podrške. Klara Cetkin i njene sabornice učinile su prvi korak ka slobodnijem i ravnopravnijem društvu, društvu u kome žena treba da ima jednaka prava, a neke druge žene istom stazom pokušavaju da dođu do krajnjeg cilja. On podrazumeva stopiranje femicida ili bilo kakvog vida nasilja nad ženama, podrazumeva izostajanje seksističkih komentara, nipodaštavanja, umanjenja sposbnosti i stručnosti koje se ogleda u manjim platama, iako su iste pozicije. Krajnji cilj se odnosi na najosnovnija ljudska prava koja svakom biću pripadaju.
Nijedna žena ne treba da bude žrtva nasilja u porodici, nijedna žena ne treba da bude žrtva nasilja na poslu, u zdravstvenoj ustanovi, na ulici. Isto tako, nijedan muškarac ne bi smeo da bude maltretiran na bilo koji način, zato ženski glas treba da bude razborit i da zahteva promene koje će učiniti da svakodnevica svih nas bude mirnija i srećnija.
Treba istaći suštinu ispred forme, i sve dok je te suštine, neće biti loše ni čestitati 8. osmi mart, niti pokloniti dragoj ženi cveće i neki drugi znak pažnje, niti pisati i govoriti o njemu.
Pitali smo i naše sugrađanke da li proslavljaju ovaj praznik. Odgovori su bili različiti, od onih koje smatraju da je obesmišljen, do onih koje tradicionalno kupuju i dobijaju poklone i tog dana se osećaju posebno.
Lepota se ogleda u različitosti, pa kako ovaj dan propagira slobodu, tako i svaka od nas treba da bude slobodna i u obležavanju ili neobeležavanju Međunarodnog dana žena.
Piše: Sandra Solujić
„Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora“.