Preispitivanje stereotipa i predrasuda, naročito etničkih, verskih i rodnih, bilo je tema još jednog stručnog skupa u organizaciji Radija Zlatousti, održanog u Kragujevcu 30. oktobra, sa blagoslovom Njegovog preosveštenstva episkopa šumadijskog g. Jovana i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Tema Skupa je bila „Upravljanje negativnim stereotipima u verskim medijima, sa posebnim osvrtom na etničke, verske i rodne stereotipe“, a učesnici su bili predstavnici pravoslavnih, rimokatoličkih i islamskih medija. Na Skup su bili pozvani i predstavnici Saveza jevrejskih opština, ali su se oni, ovoga puta, izvinili, što nisu bili u mogućnosti da dođu.
U prepodnevnom programu održana su dva predavanja. Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković, koja je do nedavno bila zaposlena na Univerzitetu u Novom Sadu, na Filozofskom fakultetu, katedra za novinarstvo (sada je u penziji) održala je predavanje pod nazivom „Stereotipi, predrasude i pravila dobre prakse u izveštavanju o crkvama i verskim zajednicama“. Protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić, profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu govorio je na temu „Stereotipi kao sudbina“. U popodnevnom delu, predstavnici Centra za nenasilnu akciju iz Beograda: Nedžad Horozović i Katarina Milićević održali su radionicu na temu „Ja imam prava na predrasude“. Goste je u ime domaćina, Radija Zlatousti, pozdravio protojerej-stavrofor Milić Marković, glavni urednik Radija ističući „da sva naša sabiranja predstavljaju radost susreta sa drugima“, ali i da je ovaj Skup pokušaj da se da doprinos razgradnji negativnih stereotipa u medijima, posebno verskim.
Polazeći od toga da svaki čovek ima više identiteta, prof. dr Dubravka Valić Nedeljković govorila je o tome kako nam stereotipi olakšavaju da razumemo identitet neke grupe, ali ga istovremeno i uprošćavaju. Stereotipi u medijima nastaju kada se uporno ponavljaju izvesne predstave o određenim grupama ljudi. Važno je znati da stereotipi nisu usmereni na pojedince, nego na grupe, kao i da je medijima teško da izbegnu stereotipe, kojima utiču na društveno-politički kontekst, čak i ako se na izgled ne bave politikom.
- Mediji su mnogo doprineli u kreiranju stereotipa zato što im je na taj način bilo lakše da naprave neku karakteristiku koju će svi lako razumeti. Stereotipi su zasnovani na delu istine. Vrlo često oni imaju komadić istine i komadić uopštavanja i stvar je u tome da je to neka reprezentativna odlika neke zajednice i da mi onda tu zajednicu kroz tu reprezentativnu odliku posmatramo, smatra prof. Valić Nedeljković.
Po njenim rečima stereotipi se formiraju u odnosu na rasu, pol, klasu, starosno doba, zanimanje, status…
- Stereotipi nemaju nužno negativni predznak. Mogu da budu i pozitivni i da nam pomognu da razumemo Drugog i Drugačije, ako su više pozitvni, ako su bazirani na onome što možemo da razumemo. Socijalna distanca prema određenim društvenim grupama, bilo da su verske ili manjinske ne smanjuje se ako je društveno politički kontekst moderan ili ako je demokratski, pa kao u autokratskim društvima imamo stereotipe, a u demokratskim nemamo. Kontekst jedino utiče na tip stereotipa, ali ne utiče na to da se oni gube i pojavljuju. Mediji su tu jako mnogo uradili, ali još uvek naša istraživanja ukazuju na to da mediji suštinski uopšte ne razumeju o čemu se tu radi, smatra ova profesorka.
U nastavku predavanja izložila je nekoliko primera dobre prakse u nediskriminatorskom izveštavanju, naročito kada je reč o tuđoj veri, ali i etničkom poreklu, rodu, polu i sličnom.
Protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić je temu stereotipizacije razmatrao sa stanovišta vere.
- Mislim da često pokušavamo da o nekim aktuelnim temama i mi kao verujući ljudi istupamo sa jednog ili drugog, manje više sekularnog stanovišta. Čini mi se da je zadatak crkvenih medija da progovore o nekim stvarima na drugačiji način. To ne treba da bude kategorički imperativ, često nije ni moguće, niti je potrebno. Ali, o nekim stvarima naša dužnost je da govorimo sa stanovišta vere. Mi imamo neprekidno iskušenje tih različitih stavova koji cirkulišu u društvu i kao ljudi vere trebalo bi ipak, malo da se udubimo u sopstvena predanja i da iz njih probamo da izvučemo neki drugačiji pristup.
Dr Krstić je istakao razliku između stereotipa, predrasuda i diskriminacije. Reč je o uverenjima, ali predrasude u njih uključuju i emocije, a diskriminacija i čin- akt. To su po njemu, neki pojmovni parovi.
- Moje prvo pitanje je pokušaj da odgovorim zašto stereotipi? Šta je to u čoveku što ga tera da neprestano stvara stereotipe? Najpre treba imati u vidu da to uopšte nije nova pojava iako je pojam moderan. I u antičkom svetu se srećemo sa stereotipima. 19. vek i prva polovina 20 veka je pokušala da razvije čitavu nauku za mentalitet, takozvano mentalno mapiranje, etno psihologiju, odnosno psihologiju naroda… Nije se daleko odmaklo u tome. Pitanje zašto stereotipi je jako složeno i ulazi u polje kako čovek doživljava svet oko sebe. Najpre treba znati da su stereotipi neizbežni. Koliko god se mi trudili da njima upravljamo da ih „raskrinkamo“ oni su neizbežni i ponekad korisni.
Profesor Krstić je istakao da stereotipi nastaju usled straha od Drugoga, nesposobnosti da se u svakome, pa i u neprijatelju vidi ikona Božja. Oni su po njegovom mišljenju laž, jer svode čoveka samo na jedno, a on je i dubok i širok i ima mnogo identiteta. U društvenom smislu, civilizacijskom, „u novom svetu kulturni identiteti oblikuje udruživanje zemalja ili njihov antigonizam. “ Ipak, po njegovim rečima, identiteti nisu sudbinski, nisu predodređeni, i oni, kao i kod pojedinca mogu da se menjaju.
Kroz radionicu „Ja imam pravo na predrasude“ koju su održali aktivisti Centra za nenasilnu akciju iz beogradske kancelarije, tražili su se izvori predrasuda, razumevanje našeg mesta u svetu stereotipa, a takođe se i preispitivalo uverenje da li možemo da menjamo druge i u kojoj meri utičemo na predstavu o svojoj društvenoj grupi ili tuđoj.
Kroz zajedničku diskusiju došlo se do viđenja da mediji mogu kroz stereotipne slike o nacijama, religijama, polovima, rodovima… da razgrađuju međusobno poverenje i zajedništvo ili nasuprot tome da ga izgrađuju.