Na pitanje Glasa Šumadije da li će Kragujevac ove godine raspisati konkurs za sufinansiranje javnog interesa u medijima, iz gradske Uprave za vanprivredne delatnosti odgovaraju da je pitanje – hipotetičko
Nedavno je kragujevački opozicioni političar mlađe generacije na svom fejsbuk profilu napisao: „Bravo za RTK“. Razlog za ovakvo oduševljenje bilo je to što je televizija, nepoznatog pravnog statusa i jasne političke orijentacije, prenela par rečenica ovog opozicionara. Ovaj nespretni potez samo je slika i prilika medija, politike i društva u Kragujevcu i preozbiljno bi bilo porediti ga sa sviranjem klavira jednog od lidera DOS-a na Pinku posle petog oktobra.
I liči na gotovo sve gradove u Srbiji uz, kako je ocenjeno na trbini – Kakve lokalne medije želiš, u organizaciji Fondacije Slavko Ćuruvija, jednu specifičnost: gradska Radio televizija Kragujevac prvo je bila privatizovana, a zatim vraćena u „polustanje“ između gradskog i privatnog vlasništva.
- Ali ako uzmemo kao pokazatelj stanja kvalitet javnog informisanja i nezavisnost medija i integritet novinara, Kragujevac se tu, nažalost, ni po čemu ne izdvaja iz jedne prilično ravne i sumorne slike u kojoj, ne samo da su mediji na izdisaju, već se nigde ne vidi ni naznaka rešenja koje bi moglo da ih spasi, rekao je programski direktor Fondacije Slavko Ćuruvija, Ilir Gaši.
On je ocenio da je tržište malo i politička elita povezana sa ekonomskom, te politika može da veoma malom količinom novca potpuno kontroliše rad medija.
- Slobodni i nezavisni mediji postoje kao incident u Srbiji, ali su i oni ograničenog roka trajanja jer se entuzijazam ne može jesti, rekao je Gaši.
Po njegovim rečima, nije moguće govoriti o unapredjenju rada lokalnih medija, već o tome da se „uspori njihovo propadanje“ i sačuvaju infrastruktura i integritet novinarstva dok se ne stvore drugačije okolnosti da se mediji mogu razvijati.
I urednik „Kragujevačkih novina“ Miroslav Jovanović smatra da su mediji u Kragujevcu „na izdisaju“ jer, osim gradske RTK, u sadašnjim uslovima ne mogu da funkcionišu kako bi trebalo.
- U Kragujevcu je isforsirana jedna televizija koja je klasična politička televizija, posle privatizacije je vraćena gradu na šest meseci, što je isteklo, a ona je nastavila da radi pod patronatom grada i sav novac se poslednjih godina sliva isključivo u tu kuću, rekao je Jovanović.
A sliva se, između ostalog, i zbog toga što je kragujevačka jedina lokalna samouprava u Srbiji koja otvoreno krši Zakon o javnom informisanju i ne raspisuje konkurs za sufinansiranje javnog interesa u medijima. Glas Šumadije je pitao – da li će Grad raspisati u 2018. godini konkurs i na koji način će obezbediti novac, pošto u budžetu za ovu godinu te stavke nema? I dobio odgovor:
- Ovo pitanje je hipotetičko i ne predstavlja informaciju od javnog značaja kojom Uprava za vanprivredu raspolaže.
I:
- Netačno je da Odlukom o budžetu grada Kragujevca ta stavka nije planirana. Sredstva su planirana Odlukom o budžetu grada Kragujevca Službeni list grada Kragujevca broj 34/17 od 20. 12. 2017. godine na razdelu 13 – Gradska Uprava za vanprivredne delatnosti.
U budžetu, kada se prevede odgovor koji to nije, piše da je od 26 miliona dinara predviđenih za ovu godinu, 21 milion namenjen je za „finansiranje javnih nefinansijskih institucija“, a pet miliona namenjeno je za „usluge po ugovoru“. Čak je, u vreme usvajanja budžeta, gradonačelnik Radomir Nikolić potvrdio da će „deo novca koji je budžetom Grada za 2018. godinu namenjen za unapređenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja biti utrošen za finansiranje Radio-televizije Kragujevac“.
Na poslednjoj sednici Skupštine grada, na kojoj je usvajana odluka o raspodeli dobiti ovog, valjda jedinog medijskog preduzeća u Srbiji koje u 2017. godini beleži „dobit“, šef odborničke grupe Šumadijska regija – Pokret slobodnih građana Bojan Stojadinović predložio je usvajanje amandmana se 21 milion dinara iz budžeta namenjen za RTK raspodeli kako zakon nalaže, kroz raspisivanje konkursa za medije. Obornici većine odbacili su ovaj predlog bez diskusije. Što znači da će se i dalje sva sredstva, bez zakonskog osnova, davati samo jednom mediju – Radio televiziji Kragujevac.
Stojadinović kaže da se u budžetu grada za ovu godinu nalazi stavka od 21 milion dinara koji su namenjeni, kako je zapisano, „za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima radi unapređenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja“. Iako se u ovoj stavci nigde ne pominje RTK, jasno je da se radi o tom preduzeću jer je jedino ono u ovom momentu u vlasništvu grada, i to po Uredbi Vlade Srbije nakon poništenja privatizacije.
- Hteo sam ovim amandmanom da pružim priliku Skupštini da subvencije za medija uvede u zakonske okvire. Od tih 21 miliona dinara najveća sredstva bi, putem konkursa, otišla za dve gradske televizije, RTK i „Kanal 9”, ali bi deo sredstava dobilo pet šest gradskih sajtova, jedne nedeljne novine i nekoliko radio stanica, što bi im mnogo značilo u borbni za opstanak. Mađutim, nije bilo volje da se ovakvo razumno rešenje izglasa, kaže Stojadinović.
Ističe i da je odluka da se i u ovoj godini sva sredstva namenjena medijima daju preduzeću RTK tim je spornija što je rok od šest meseci, na koliko po Uredbi Vlade grad Kragujevac može privremeno da preuzme vlasništvo nad ovom kućom, odavno istekao.
- Ovakva nova subvencija za RTK je protiv svih medijskih zakona, koji ne poznaju takav vid finansiranja medija. I ne samo da će grad nastaviti nezakonito da finansira ovu medijsku kuću, već će i dobit te firme iz prošle godine od 54,5 miliona dinara biti vraćena preduzeću za izimirenje starih dugova, umesto da se uplati u budžet grada, kaže Stojadinović.
Uz pitanje – otkud dobit preduzeću koje je bivši vlasnik Radoica Milosavljević do prošle godine ostavio u velikim dugovima koje je grad, kao novi privremeni vlasnik, morao da vraća, objašnjava da je dobit nastala tako što je grad vraćao dugove privatnika, uloživši u prošloj godini oko 150 miliona dinara.
Odluka o raspodeli dobiti govori, uzimajući u obzir koje su godine u pitanju, da će opet najveći deo tih para biti isplaćen za dugove iz 2016. godine, kada je vlasnik bio Radoica Milosavljević, jer iz ovih ostalih godina nisu ostali veliki dugovi. Na ovoj odluci se jasno vidi cela geneza te, mogu da kažem, kriminalne privatizacije RTK i svega što se posle dešavalo i samih finansijskih intervencija grada za koje sumnjam da su zakonite. Bez obzira na uredbu Vlade kojom je vlasništvo televizije privremeno vraćeno gradu, za davanja tom preduzeću iz gradske kase koja su bila prošle godine sumnjam da su bila po zakonu. Sada se cela priča nastavlja, grad će ove godine ponovo davati subvencije tom preduzeću, koje treba ponovo da se privatizuje i da tako grad opet subvencioniše privatnika, pa ćemo tako da se vrtimo u začaranom krugu, zaključuje Bojan Stojadinović.
A rok i za drugu privatizaciju već je istakao. Iz Uprave za vanprivrednu, na pitanje Glasa Šumadije – ko je dostavio pismo o namerama za kupovinu RTK, kažu da je to „u nadležnosto Ministarstva privrede“ i upućuju, opet, na Službeni glasnik.
I dok, u istoj Upravi, na konkretnu pitanje – koliko je od početka godine potrošeno novca na RTK, kažu da je „bilo samo plaćanja predviđenih za subvencije za RTK“, ova medijska kuća nabavlja opremu vrednu preko deset miliona dinara. Pokrenula je postupak javne nabavke za kupovinu audio, video i emisione opreme procenjena vrednost javne nabavke bila je nešto više od devet miliona dinara bez PDV-a, ali pošto do petog marta, kada je bio poslednji rok za podnošenje ponude, nije pristigla nijedna, ovaj postupak javne nabavke je obustavljen. Dva dana kasnije pokrenut je takozvani pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda dobara. Javna nabavka bi trebalo da se realizuje u dve partije – audio vizuelno televizijska oprema, čija je vrednost 8,9 miliona dinara i radio prijemnik, koji košta nešto više od 250.000 dinara. Krajnji rok za podnošenje ponuda bio 26. mart, a kako Glas Šumadije nezvanično saznaje u toku su pregovori sa samo jednim dobavljačem.
Sve ove odluke donose se u trenutku kada je nepoznata sudbina Radio televizije Kragujevac. Zaposleni u ovoj medijskoj kući uzdaju se u novu Medijsku strategiju i, dok se ostali mediji u Kragujevcu gase, nadaju se da će ostati, na ovaj ili onaj način, u vlasništvu grada.
Inače, RTK je prvi put prodata 2015. godine za 85.000 evra kruševačkom biznismenu Radoici Milosavljeviću. Privatizacija je poništena 2017. godine, nakon što osam meseci telvizija nije emitovala program, vlasnik nije isplaćivao zarade zaposlenima, nije investirao obaveznih 150.000 evra i dostavio finansijski izveštaj.
Odlukom Skupštine grada iz 2017. godine RTK je privremeno preuzeo grad Kragujevac, koji je samo te godine, za dugove koje je napravio privatni vlasnik iz gradskog budžeta za Radio televiziju Kragujevac izdvojio blizu 157 miliona dinara – 27, 5 miliona za funkcionisanje televizije, a ostalo za sudske presude u korist radnika, ali i drugih poverilaca koji su tužili RTK.
Odgovor Uprave za vanprivredne delatnosti može se pogledati ovde: